Polipi i miomi: Iskustva žena sa dobroćudnim promenama na materici

Samo čekanje ispred ordinacije ume da pojača nervozu.

Misli se množe, a pregled još nije ni počeo.

Neprijatnost je gotovo neizbežna - hladni instrumenti, tišina u zamračenoj prostoriji i tih nekoliko minuta koji deluju kao večnost.

Teško je naći devojku ili ženu koja sa radošću ide na ginekološki pregled.

Strah da će lekar primetiti neku promenu dodatno buja dok pažljivo posmatra snimke na ekranu.

Kada se čuju složeni medicinski termini, u glavi se već nižu razni scenariji i bezbroj pitanja.

„Odmah pomisliš na najgore", govori Dajana Stamenković, kojoj su otkrili polip, dobroćudnu promenu na materici.

Slično je i iskustvo Tamare Gvozdenić koja godinama živi sa miomom, još jednom beningnom promenom.

Polipi i miomi se javljaju unutar ili na površini materice ili njenog grlića, koje se uočavaju tokom ultrazvučnog ili vaginalnog pregleda, ukazuje Sara Pempelfort, ginekološkinja iz Beograda.

„Uzrok njihovog nastanka još nije poznat, slični su im simptomi, ali se i dosta razlikuju", objašnjava za BBC na srpskom.

Prvi simptomi koji ukazuju na ove ginekološke promene su obilne i bolne menstruacije.

Polipi se javljaju između 40. i 50 godine, kada žene ulaze u menopauzu, ali se u poslednje vreme ta granica pomerila i sve je više devojaka kojima se uočavaju ove promene, prenosi doktorka Pempelfort iskustva iz prakse.

Oko 30 odsto žena u svetu ima polip, podaci su kojima raspolaže.

I miomi su česti, ali se oni javljaju u bilo kojoj godišnjoj dobi, dodaje.

Procenjuje se da svaka treća žena u Srbiji ima miome, ali neki se javljaju sa blagim simptomima, pa žene to saznaju tek na pregledu.

Kod petine žena u svetu ove promene se javljaju u reproduktivnom dobu (period kada može da zatrudni).

• 'Nevidljivi invaliditet': Šta je endometrioza i kako se leči na Balkanu
• Osam razloga zbog kojih može da izostane menstruacija, osim trudnoće
• Menopauza i seks: Kako ublažiti simptome kao što je suvoća vagine

'Već sam mislila da imam rak'

Obilna krvarenja su za Nišlijku Dajanu Stamenković bila alarm da se konačno obrati ginekologu.

Odlagala je pregled, plašeći se dijagnoze, a i tešila se da je sve do sada bilo u redu.

Kad god bi bila previše fizički aktivna, menstruacija bi joj poranila ili je bila previše bolna.

Međutim, kada je u roku od deset dana dva puta imala ciklus, znala je da ne sme više da čeka.

Tokom ultrazvučnog pregleda rečeno joj je da se sumnja na polip, ali da mora ponovo da dođe za mesec dana da bi utvrdili sa sigurnošću.

Tada je imala 40 godina i sa partnerom želela da ostane trudna.

„Noge su počele da mi se tresu, već sam u glavi projektovala da imam rak", priseća se ova 54-godišnjakinja za BBC na srpskom.

Iako se i dalje ne zna zbog čega nastaju, pretpostavlja se da je jedan od najčešćih uzroka disbalans hormona, tačnije povišeni ženski hormon estrogen, objašnjava ginekološkinja.

„Zato se najčešće i javljaju u reproduktivnom i periodu perimenopauze kada i dolazi do hormonalnih promena.

„Nastaju od sluznice materice i javljaju se unutar nje same ili u cervikalnom kanalu, (prolazu koji povezuje grlić materice sa vaginom)", dodaje.

Mogu da narastu i do nekoliko centimetara.

Zato je tokom pregleda važno da se pored unutrašnjeg dela detaljno pregleda i kanal, napominje.

Pogledajte video o menopauzi, promeni u životu svake žene

Dajana je za mesec dana ponovo otišla na ginekološki pregled kada joj je potvrđeno da mora na operaciju.

Kod žena u premenopauzi može da se proba sa progesteronskom terapijom i sačeka nekoliko meseci pre uklanjanja, ali se oni na kraju uvek odstranjuju, objašnjava ginekološkinja Pempelfort.

„Važno je da se tada ne ukloni ceo endometrijom (unutrašnji sloj sluzokože materice) zbog daljeg planiranja trudnoće", ukazuje.

Polip se uvek skida hiruški, jednostavnom metodom, histeroskopijom, dodaje.

Reč je o postupku kojim se pregleda unutrašnjost materice provlačenjem tankog uređaja sličnog teleskopu kroz grlić i dijagnostikuju ginekološka stanja (promene) između ostalog i rak.

Koristi se za ispitivanje problema poput obilnih menstruacija i krvarenja u postmenopauzi, a lekari ovom metodom mogu da izvode biopsije i uklanjaju polipe ili miome.

Potom se šalje histopatološki nalaz kako bi se utvrdilo da li ima nekih benignih ili malignih promena.

„Kod polipa koji su se javili u menopauzi veći je rizik od maligniteta i atipičnih ćelija.

„Oni koji nastaju tokom premenopauze sadrže samo procenat kancerogenog rizika", dodaje ginekološkinja.

Dajani je uspešno uklonjen polip i prvi nalaz je pokazao da nema malignih ćelija.

Međutim, ponovo se našla na operacionom stolu - polip se vratio.

„Sama pomisao da ponovo moram da se operišem, koliko god je reč o bezopasnoj proceduri, me je plašila.

„Dane sam provodila preispitujući se i analizirajući svoje ponašanje i da li sam mogla na bilo koji način da predupredim nastanak polipa", priseća se.

Više od svega bojala se rezultata novog nalaza i da potencijalno zaista i ima rak.

„Kada mi je doktorka saopštila da je sve u redu, mislim da sam plakala satima - bez prestanka", dodaje.

Tamari je na jednom od redovnih ginekoloških pregleda rečeno da ima miom.

„Čim čujete da je nešto uočeno prva reakcija je strah.

„Nešto sam znala o tome, ali u tom trenutku dok ste na krevetu, jedino što vam prolazi kroz glavu je da nešto nije u redu", priseća se ona za BBC na srpskom.

Doktorka joj je objasnila da nije alarmantno stanje i da ne treba hirurški da se uklanja, ali da su šestomesečne kontrole obavezne.

Na jednoj od njih, Tamara je konačno postavila pitanje koje ju je mučilo od kada su joj otkrili ovu promenu - da li može da zatrudni.

„Jedva sam izustila", priseća se.

Dobila je potvrdan odgovor i kroz nekoliko meseci ostala je trudna, ali ju je saznanje da ima miom opterećivalo.

Strahovala je da će možda da naraste i da će ipak pod nož.

„Uopšte nisam uživala u trudnoći, neprestano sam razmišljala da će uticati na plod.

„Poklekla sam i istraživala iskustva drugih žena na internetu, što se negativno odrazilo na mentalno zdravlje", prepričava deset godina kasnije.

Pogledajte video: Pet stvari koje treba da znate o raku grlića materice

Miomi nastaju od tkiva materice i mogu da se jave na sedam različitih mesta u odnosu na mišić materice, objašnjava ginekološkinja.

Uzrok jeste nepoznat, ali je uočena genetska povezanost.

Ako dve generacije žena u porodici imaju ovu promenu, velika verovatnoća je da će je imati i treća generacija.

Miomi, koji su često nepravilnog oblika, prate se redovnim kontrolama na šest meseci i ukoliko ne pređu određenu veličinu ne moraju da se uklanjaju.

„Ako su na takvom mestu da blokiraju prohodnost do jajovoda moraju da se uklone poput polipa, u suprotnom se ne diraju", dodaje.

I dalje nema oralne terapije pomoću koje mogu da nestanu, jedino što je uočeno je da se u menopauzi smanjuje njihov volumen.

Hormonalno lečenje se ne preporučuje jer može da podstakne rast mioma.

Poput polipa i miomi mogu da se vrate, zbog čega su kontrole značajne, jer se prati njihov rast, kaže doktorka Sara Pempelfort.

Dajana i Tamara su u međuvremenu postale majke, a ginekološke preglede ne preskaču.

„Tih nekoliko minuta dok ležim i čekam šta će mi reći i dalje traju večnost", kaže Dajana.

Polip joj se nije vratio.

Tamarin miom ne raste i često se šali na taj račun.

„Posle pregleda kada dođem kući kažem - 'sve je isto, nismo porasli', dobri smo", govori u šali.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Zašto više od 90 odsto žena u Srbiji ne ide preventivno kod ginekologa
• Kampanja za HPV vakcinaciju u Srbiji i borba mladih na internetu
• Zašto veći broj dece mora da primi HPV vakcinu u Srbiji
• Vaginalna 'neravnoteža' može da bude seksualno prenosiva infekcija
• 'Imala sam svrab i bol': Bolest stidnice koja se pogrešno dijagnostikuje
• Zašto žene imaju češće urinarne infekcije od muškaraca i kako mogu da ih spreče

(BBC News, 06.23.2026)