Panamski kanal i dalje se smatra inženjerskim čudom – ko je za prolazak platio najvišu, a ko najmanju taksu
RTS pre 4 sati
Blokada značajnih pomorskih pravaca poput Ormuskog moreuza pokazala je kakav je značaj nesmetanog transporta i da se posledice brzo osete u svim delovima sveta, pa i u Srbiji. Jedan od takvih pravaca je Panamski kanal kojim prolazi pet odsto svetske pomorske trgovine. Ovaj kanal dodatno je u fokusu velikih sila od početka drugog mandata američkog predsednika. Na tom mestu suprostavljeni su pre svega interesi Kine i Amerike, a kako se u tome snalazi Panama – proveravala je ekipa RTS.
Poslednjeg dana 1999. godine u podne, uprava nad kanalom predata je Panami. Od tada do danas ovaj veštački kanal omogućava brodovima da put skrate za dvadesetak dana, pa samim tim i troškove transporta. Takvu mogućnost koristi u proseku 13.000 brodova godišnje. Punih 112 godina Panamski kanal smatra se inženjerskim čudom koje spaja Karipsko more, odnosno Atlantik i Pacifik. Da bi to bilo moguće, koristi se sistem od tri prevojnice koje iz jednog okeana podižu
