Devedesete lično

Ali posetilac-namernik, oran da je vidi, mogao bi gadno da zaluta. Čime bi zapravo svejedno stigao tamo kud je pošao, samo još živopisnije no što je želeo. Sledi pokušaj uputstva. Valja, pre svega, radoznalima a neupućenima reći: da, Muzej devedesetih postoji. Potreba za njim ukazuje se očiglednom: laganje sebe u prezentu, kad je stvarno revnosno, uvek se širi na laganje unapred, a isto toliko i na laganje unazad; kao institucije koje čuvaju prošlost od zaborava,