Brnabina „buba“ i moj „fića“
Danas pre 3 sata | Bratislav Braca Marković
Mnogo volim kad se visoki funkcioneri aktuelne vlasti otvore pa počnu da pričaju životne, tople ljudske priče.
Zapravo, pre svega mnogo sam srećan što su nam baš ti ljudi aktuelna vlast. I onda kad ispričaju neku priču iz svoje mladosti, ja se sav raznežim. Oću često i suzu da pustim. Tu malo nastane problem. Jer, onomad kad sam slušo Dareta Glišića u epizodi „Samo da nam Vučić ne ode“, dirnulo me, plakao sam toliko da nam se digo parket u dnevnoj sobi. Ovog puta nisam plakao (mada priča možda jeste za plakanje) više me je udarila nostalgija za mladošću i divnim devedesetim
