ЕК: Независност правосуђа у Црној Гори и даље веома ниска, ниво корупције у јавном сектору висок

Перцепција независности правосуђа у Црној Гори и даље је веома ниска међу грађанима, перципиран ниво корупције у јавном сектору остаје висок, а забринутост изазива и утицај медија у власништву компанија основаних у Србији, указала је Европска комисија у новом годишњем Извештају о владавини права.

У седмом Извештају о владавини права, данас објављеном, Европска комисија је оценила стање у тој области у државама чланицама Европске уније (ЕУ), као и у земљама кандидатима за чланство - Србији, Црној Гори, Северној Македонији и Албанији.

Стање владавине права Комисија је оцењивала у областима правосудних система, оквира за борбу против корупције, медијског плурализма и слободе медија, као и институционалне контроле и равнотеже.

У делу Извештаја о Црној Гори, Европска комисија је указала да је перцепција независности правосуђа и даље веома ниска међу општом јавношћу, која као главни разлог за то наводи "мешање или притисак владе и политичара", а да је просечна међу привредним друштвима, јавиле су подгоричке Вијести.

У Извештају се наводи да 26 одсто опште популације и 52 одсто привредних друштава перципира ниво независности судова и судија као "прилично или веома добар" у 2026. години. У поређењу са 2025. годином, перципирана независност правосуђа је остала иста међу општом јавношћу, док је међу привредним друштвима знатно повећана (са 35 на 52 одсто).

Европска комисија наводи да Судски и Тужилачки савет имају успостављен механизам за пријављивање случајева непримереног утицаја, али упозорава да су критике и напади на тужилачке органе и њихове одлуке настављени, и да то изазива забринутост.

"Јавне критике кривичних истрага и одлука правосудних и тужилачких органа од политичких актера постале су учесталије у извештајном периоду. Такве праксе изазивају забринутост због непримереног утицаја на тужилаштво", указала је комисија.

Наводи се да сви државни органи у извршној, законодавној и судској власти, према европским стандардима, треба да примењују узајамно поштовање како би било обезбеђено правилно функционисање уставних институција и заштићено поверење јавности у њих.

У извештају се подсећа да су више посланика и руководство скупштине Црне Горе отворено критиковали тужилаштво, укључујући личне нападе на врховног државног тужиоца Милорада Марковића, током скупштинских расправа у октобру 2025. године.

Комисија оцењује да је регулаторни оквир за промоцију и спровођење етичких и професионалних стандарда међу судијама и тужиоцима додатно унапређен и да се његова примена наставља.

Уставни суд Црне Горе је у 2025. наставио да смањује заостатке и одржао је тренд ефикасног поступања по уставним жалбама, примивши 1.115 и решивши 1.462 предмета, наводи се у извештају и додаје да је пред Уставним судом на почетку ове године било 1.656 нерешених предмета.

У извештају се наводи и да грађани, стручњаци и привредници сматрају да је ниво корупције у јавном сектору висок. Према индексу перцепције корупције организације Трансперенси интернешенел за 2025. годину, Црна Гора има оцену 46 од 100 и заузима 65. место у свету.

"Та перцепција је стабилна током последњих пет година. Специјални Еуробарометар о корупцији за 2026. показује да 81 одсто испитаника сматра да је корупција распрострањена у њиховој земљи (просек ЕУ је 71 одсто), а 28 одсто испитаника се осећа лично погођено корупцијом у свакодневном животу (просек ЕУ је 30 одсто)", наводи Европска комисија.

Да је корупција распрострањена сматра 76 одсто привредних друштава (просек ЕУ је 65 одсто), а да је корупција проблем у пословању сматра 68 одсто (просек ЕУ је 37 одсто).

Да има довољно успешних кривичних гоњења која би одвратила људе од коруптивних пракси мисли 25 одсто испитаника (просек ЕУ је 38 одсто), док 36 одсто привредних друштава верује да су на одговарајући начин кажњена лица и предузећа ухваћена у подмићивању високог функционера (просек ЕУ је 31 одсто).

У извештају се наводи да су побољшани делотворност и координација органа за спровођење закона у области корупције, као и да је повећан број правоснажних пресуда и осуда у предметима корупције на високом нивоу.

Подсећа се да је у току спровођење Стратегије за борбу против корупције 2024-2028. и њеног акционог плана за 2024-2027, али и да четвртина раније планираних активности тек треба да буде у потпуности спроведена.

Људски ресурси и капацитети у борби против корупције су повећани, али су Специјалном државном тужилаштву потребни додатни ресурси, додаје се у извештају.

"Именован је нови директор Агенције за спречавање корупције са пуним мандатом, чиме је обезбеђено боље функционисање агенције и ојачана њена независност, док њене административне капацитете тек треба додатно унапредити", пише у извештају.

Мере које се односе на ризичне области у јавним набавкама унапређене су увођењем алата за електронске набавке, док је праћење мера за сузбијање корупције у областима високог ризика отежано недостатком релевантних података, наводи Европска комисија.

У извештају пише и да је транспарентност власништва над медијима за аудиовизуелне медијске услуге побољшана, али да празнине остају код онлајн медија, и да све већу забринутост изазива утицај медија у власништву компанија основаних у Србији.

"Либерална правила о уласку страног власништва на тржиште довела су до тога да су три од четири национална приватна телевизијска канала већински у власништву страног капитала. Онлајн надзор и спровођење правила која се примењују на садржај и даље су изазовни, а заинтересоване стране су указале на присуство незаконитог садржаја попут говора мржње, као и дискриминаторних и антиправних наратива у садржају тих канала", упозорава комисија.

Додаје се да су савети Агенције за аудиовизуелне медијске услуге и Радио телевизије Црне Горе враћени у пуни састав новим именовањима, али да се именовање генералног директора те телевизије и даље правно оспорава.

Европска комисија указује да црногорске власти настављају да примењују политику нулте толеранције према насиљу над новинарима, али да се изоловани напади и даље дешавају.

Комисија подсећа да Црна Гора још нема посебно законодавство о тужбама усмереним против учешћа јавности (СЛАПП) и да новинари зато остају изложени правном застрашивању и притиску.

"Иако недостатак јасне дефиниције СЛАПП у правном оквиру отежава идентификацију случајева, тужени су неколико тужби у 2025. години окарактерисали као СЛАПП", наводи се.

У извештају се указује и да правни оквир којим се уређује финансирање политичких партија тек треба да буде усклађен са препорукама Канцеларије ОЕБС за демократске институције и људска права (ОДИХР) и Групе држава против корупције (ГРЕЦО) ради повећања транспарентности и контроле потрошње политичких партија, и ради спречавања злоупотребе државних ресурса, укључујући и кроз одвраћајуће казне.

"Конкретно, Закон о избору одборника и посланика тек треба да буде усклађен са Законом о финансирању политичких субјеката и изборних кампања, што додатно отежава исправну и ефикасну контролу финансирања изборне кампање", наводи комисија.

(Бета, 17.07.2026)