Skandinavski dnevnik: Šta sve možeš u Geteborgu kad si mrtav
Nova pre 4 sati
Pokušao sam juče da malo imitiram poznatog putopisca Bila Brajsona, tačnije njegovu knjigu sa putovanja po Evropi “Ni ovde, ni tamo”, poglavlje Geteborg. Ruku na srce, on se tu baš nije proslavio, jer je uglavnom opisivao svoje putovanje vozom od Helsinborga do grada u kome sam upravo proveo nezaboravnih pet dana sa Mirinim i mojim unucima Petrom i Filipom, učesnicima Gothia cupa, najvećeg svetskog turnira za fudbalerke i fudbalere od deset do 18 godina iz 79 zemalja širom planete.
Brajsona je ovde dočekalo hladno i kišno vreme, pa se u ostatku teksta uglavnom žalio na skupoću i smišljao viceve o Šveđanima, poput onog da Šveđanin najlakše može da dovede specijalce u svoju kuću tako što će okasniti sa vraćanjem knjige u biblioteku”. Za razliku od njega, ja sam imao baš lep i sunčan dan, pa sam se odmoran i izbrijan uputio ka centru grada koji sam zaista želeo da malo bolje upoznam. U autobusu na liniji 753 da malo prekratim putovanje kroz
