Sedam decenija od Brionske deklaracije – između ideala i političke realnosti
RTV pre 3 dana | RTV (Maja Mitrović)
NOVI SAD - Kada su 19. jula 1956. godine na Brionima Josip Broz Tito, Džavaharlal Nehru i Gamal Abdel Naser potpisali zajedničku deklaraciju, postavili su temelje politike koja će nekoliko godina kasnije prerasti u Pokret nesvrstanih. U svetu podeljenom između dva vojna i ideološka bloka, njihova poruka bila je jednostavna – države imaju pravo da vode sopstvenu politiku, bez svrstavanja uz Vašington ili Moskvu.
Ideja je bila privlačna. Za desetine zemalja koje su upravo izlazile iz kolonijalizma, nesvrstanost je predstavljala mogućnost da sačuvaju političku samostalnost i izbegnu da postanu pion u Hladnom ratu. Zato je Pokret nesvrstanih tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prerastao u jednu od najbrojnijih međunarodnih političkih grupacija. Sa istorijske distance, međutim, postavlja se pitanje koliko je ta politika zaista donela svojim članicama. Sa pozitivne strane,
