Kakvi ste to ljudi: nije važno što je poginuo, već gde je preminuo

Šta je sa vama ljudi? Koliko smo potonuli, pa vam je važnije da li je i gde lice preminulo, od činjenice da je na pravdi boga stradao? I tako čitajući komentare, ničim izazvane, sem očito ličnim osećajem griže savesti, straha koji se projektuje u glavi u koju čak ni Dostojevski nije mogao do kraja da pronikne, zaborave neki ljudi šta je saosećanje, ne umeju da stanu i sve dublje tonu u ponor. Zašto ovo pišem? Moram ne samo što sam lično razočarana u ugao