Зашто се стално будим у три ујутру

На интернету постоје различита објашњења за оно што многи сматрају мистериозним временом за буђење - од духовних разлога, преко стреса и хормонских промена, до озбиљних здравствених проблема.

BBC News пре 22 дана | Онкар Карамбелкар  - ББЦ Њуз

žena u krevetu — Буђење усред ноћи нормалан је део циклуса спавања

Да ли сте се некада пробудили усред ноћи и мучили да поново заспите?

На интернету могу да се пронађу различита објашњења за буђење око два или три сата после поноћи - од стреса и хормона, преко духовних разлога, па све до озбиљних здравствених проблема.

Међутим, иако се о овој теми често разговара, стручњаци за поремећаје спавања истичу да буђење током ноћи није неуобичајена појава.

„Уче нас да нам је потребан одређен број сати непрекидног сна.

„Међутим, оно што знамо из медицине спавања јесте да је буђење током ноћи сасвим уобичајено&qуот;, каже Стефани Ромишевски, стручњакиња за физиологију спавања и директорка клинике Слеепихеад у Уједињеном Краљевству (УК).

Сан се одвија кроз циклусе који се понављају на отприлике сваких 90 минута, при чему се смењују фазе лаког и дубоког сна.

Истраживачи кажу да се здрави одрасли људи током ноћи пробуде између два и четири пута.

У већини случајева та буђења трају свега неколико секунди, па се многи уопште ни не сећају да су се пробудили.

У првој половини ноћи преовлађује дубок сан, док пред јутро сан постаје лакши, због чега и најмање спољашње сметње могу да вас пробуде.

Због тога многи постају свесни буђења управо у раним јутарњим сатима, јер се она поклапају са фазом лакшег сна.

„Ако на спавање обично идете око 22 или 23 часа, онда тај период између два и три сата после поноћи често представља кључан тренутак за организам.

„До тада је највећи део фазе дубоког сна већ завршен&qуот;, објашњава др Ришаб Верма, психијатар у клиници РВ Минд у Мумбају, у Индији.

Проблем настаје када се човек потпуно разбуди и мозак почне да размишља како не може поново да заспи, кажу стручњаци.

Зашто неки људи не могу поново да се успавају?

ilustracija čoveka koji spava — Стручњаци наглашавају да треба да прихватимо да је сан прилагодљив, јер само тако може да обавља своју природну функцију

У другој половини ноћи организам постепено почиње да се припрема за наредни дан.

У том периоду, ниво кортизола, хормона који доприноси будности, почиње постепено да расте.

У нормалним околностима, тај процес пролази непримећено.

Међутим, ако мозак почне да повезује ноћна буђења са бригом, то може да узрокује нагли скок нивоа кортизола, што додатно отежава успављивање.

„Чим постанете свесни да сте будни, покреће се читав процес.

„Одједном будност повезујете са нечим негативним, а затим се јавља снажна жеља да поново утонете у сан&qуот;, каже Ромишевски.

„Што више себи стварате притисак да морате да заспите и што више пажње усмеравате на сан, већа је вероватноћа да ћете га заправо отерати&qуот;, додаје она.

Међутим, код људи који су анксиозни или под сталним стресом, ниво кортизола може већ да буде повишен.

У таквим случајевима, оно што би иначе представљало нормалан пораст овог хормона може да делује као својеврсни сигнал за узбуну и да поремети сан.

Погледајте видео: Може ли војнички метод да вас успава за два минута

Ситуацију додатно отежава што многи људи управо у раним јутарњим сатима имају ирационалне мисли.

Стручњаци објашњавају да су током фаза лакшег сна емоционални центри у мозгу активнији, док су делови мозга задужени за логичко размишљање и решавање проблема мање активни.

„Зато се често каже људима, нарочито родитељима који пате од неиспаваности да не схватају озбиљно ништа што једно другом кажу између поноћи и шест сати ујутру, јер ће рећи невероватне и ирационалне ствари&qуот;, каже Ромишевски.

Одређена здравствена стања, као што су апнеја у сну, синдром немирних ногу и поремећај рада штитне жлезде, такође могу да отежају људима да се поново успавају.

На квалитет сна утичу и животне навике.

Обилни и тешки вечерњи оброци, као и прекомеран унос шећера и кофеина при крају дана могу да поремете природне сигнале којима организам регулише сан.

Посебан проблем је конзумирање алкохола.

„Алкохол може да помогне да брзо заспите, али у наредна три до четири сата, док га јетра разграђује, он почиње да делује попут стимуланса.

„Тада прекида сан, нарочито у периоду када би требало да пређете у лакши јутарњи сан&qуот;, објашњава Прашант Макиђа, неуролог у болници Воцкхардт у Мумбају.

Зашто жене чешће имају прекиде сна?

žena spava — Хормонске промене повезане са менструацијом, трудноћом и менопаузом могу да доведу до тога да жене немају тако дубок сан као мушкарци

Жене могу да буду подложније поремећајима спавања, а истраживања показују да се током ноћи буде чешће од мушкараца.

Иако у просеку проводе нешто више времена у фази дубоког сна него мушкарци, студије показују да су жене подложније поремећајима спавања.

Један од разлога су хормонске промене повезане са менструалним циклусом, трудноћом и менопаузом.

Међутим, Стефани Ромишевски наглашава да друштвени притисци, којима се посвећује знатно мање пажње, сами по себи могу озбиљно да поремете сан жена.

„Данас су многе жене главне хранитељке породице, али се ипак подразумева да треба да брину о деци и другим члановима породице... и даље покушавају да носе тај невидљиви терет обавеза&qуот;, каже она.

Многе жене такође свесно одлажу одлазак на спавање јер им је вече често једини део дана када могу да се опусте и посвете себи после пословних и породичних обавеза.

„Као стручњакињи за поремећаје спавања, највећи проблем ми је то што многе жене једноставно немају времена да ураде оно што од њих тражим&qуот;, додаје Ромишевски.

Како поново заспати?

Стручњаци наглашавају да циљ не би требало да буде потпуно спречавање буђења током ноћи, већ усвајање здравих навика које ће допринети да ти прекиди сна буду краћи и мање упечатљиви и да се лакше поново заспи.

Пажњу не треба усмеравати искључиво на вечерњу рутину, јер најздравије навике које доприносе квалитетном сну заправо почињу ујутру, одмах после буђења, кажу стручњаци.

Буђење у приближно исто време сваког дана, излагање дневној светлости одмах по устајању из кревета и физичка активност помажу усклађивању циркадијалног ритма, унутрашњег биолошког сата који регулише циклусе сна и будности, и повећању природне потреба организма за сном увече.

Стручњаци саветују и да у кревет треба ићи тек када осетите умор и поспаност.

„Ако сами одредите време за спавање и одете у кревет иако вам се не спава, очекујете да се мозак умири, али он ће учинити управо супротно.

„Он ће 'додати гас' јер му се не спава, а ви сте уклонили све спољашње подстицаје&qуот;, објашњава Ромишевски.

Када се током ноћи пробудите, покушајте да не гледате на сат или у мобилни телефон, јер када видите колико вам је времена преостало за спавање можете додатно да се узнемирите.

Ако сте будни дуже од 20 минута, можда би требало да устанете, одете у другу просторију и радите нешто при пригушеном светлу.

У кревет се вратите тек када поново осетите поспаност.

Ако буђења током ноћи постану честа, трају дуго или почну да утичу на ваше расположење, посао или свакодневни живот, време је да потражите помоћ стручњака.

Ипак, стручњаци сматрају да је најважније да људи промене начин размишљања - да не очекују да савршено спавају, већ да дозволе да се им се сан природно прилагођава различитим животним околностима.

„Покушавајући да сан доведемо до савршенства, заправо га спречавамо да функционише онако како би требало када смо болесни, када се помера сат и током трудноће, менопаузе и других хормонских промена&qуот;, каже Ромишевски.

„Толико нас је страх од лошег сна да покушавамо да од спавања направимо представу.&qуот;

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук