Последњи сусрет са уметником Драганом Папићем у старачком дому на ободу града: Велика бела врана

Папић. Пап. Папо. Др Аган. Др Аги. Велики уметник и провокатор, недефинисаног смера, „мултимедијални“, како би се данас рекло, или „нултимедијални“, како је он за себе говорио. Мислио је уметнички и хтео да од „свог мозга начини уметничко дело“ (његове речи). Тако је и радио, све и свашта („Ја живим свој рад, своју уметност“), уз неизбежни фото-апарат од кога се није одвајао, с наочарима-теглама, често босоног са папучама и плетеном корпом за пијацу у руци. Живео