Lomiš im vilice, gaziš kolima, a kad krene da se trese – zoveš na dijalog

Ko piše, taj i greši. Tako sam i ja, zanet tragičnom poetikom samoubistva Branka Ćopića, „Brankov“ most ofarbao faktičkom greškom. Nije most dobio ime po njemu, nego po ulici koja na njega izlazi – Brankovoj, po Branku Radičeviću. Život je obično prozaičniji od naših mitomanija, kojoj je, kao što i sâm pokazujem, uprkos trudu, svako sklon. U mom slučaju, sve je dobro dok su moje mitomanije ovako male i malo štetne… Ali i za njih se duguje izvinjenje. Ubijaš ih