Od baterije u kanti do požara na deponiji: Zašto Srbija preskače reciklažu
Insajder pre 19 sati | Ana Đurić
Sa više od 2.000 požara godišnje i preko tri hiljade divljih deponija, upravljanje otpadom u Srbiji postalo je ekološki i finansijski teret koji se iz godine u godinu samo gura pod tepih. Iako propisi predviđaju savremeni sistem reciklaže i prerade, stručnjaci upozoravaju da ekonomski interes lokalnih samouprava i dalje ima primat tj. da je jeftinije otpad samo izručiti na deponiju – često nesanitarnu ili divlju – i nadati se da neće planuti. S druge strane, reciklaža osim što zahteva mašineriju, traži i
Smeće na ulicama Beograda, foto: Aleksa Boljanović Podaci Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA) pokazuju da je tokom 2024. godine na 12 sanitarnih deponija u Srbiji odloženo više od milion tona otpada. Međutim, to nije ukupna količina proizvedenog otpada, jer pristup sanitarnim deponijama ima manje od polovine stanovništva. To praktično znači da je oko 58 odsto građana svoj otpad odlagalo na nesanitarne ili divlje deponije. Ipak, odlaganje na deponiju trebalo
