Ђуровић о ситуацији у Сеути: Тешко поверовати да је спонтано, али указује на хуманитарни проблем

Извршни директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Радош Ђуровић оценио је данас, коментаришући масован долазак миграната и избеглица из Марока у шпанску енклаву Сеуту на северу Африке, да је тешко поверовати да је око 60.000 миграната у последња 24 часа био спонтан, али да истовремено указује и на хуманитарни проблем и очај људи који су спремни да ризикују сопствене животе, што показује и број мртвих (најмање 34), да би се домогли неког сигурног места, попут територије Шпаније.Ђуровић је агенцији Бета казао да су две шпанске енклаве на северу Африке, Сеута и Мелиља, у потпуности ограђене, а да је тај талас миграција уследио након што су марокански медији објавили да је шпански Врховни суд донео одлуку да се људима који долазе са мора, као дављеници, омогући поступак другачији до гурања са границе, што је довело до масовних покушаја да се до Сеуте стигне управо преко мора.

"То је одзвонило у мароканским медијима и шире, и злоупотребљено од разних актера да се створи једна слика људи који желе да се домогну Шпаније, да то могу да учине тако што ће да пливањем заобиђу баријере које постоје", навео је Ђуровић.

Према његовој оцени, толико велики број људи за тако кратко време, морао је да буде информисан, организован и превезен, па је тешко за веровати да је то један спонтани покрет људи у кратком временском периоду, мотивисан једним погрешним тумачењем једне шпанске пресуде.

"То треба имати у виду, иако се овај један инцидент сада обилато користи, пре свега у европској јавности, да се оправда антимигрантска политика, односно политика борбе против ирегуларних миграција на нивоу целе Европске уније (ЕУ), па смо сведоци претњама да се Шпанија искључи из шенгена, да се оштрије реагује на овај феномен, а неки то везују и са политиком Шпаније према миграцијама, да миграцију решава не преко ограда и протеривањем људи, него кроз системе интеграције, одлучивањем у поступку азила и тако даље", казао је Ђуровић.

Разлог људи да покушају да се на тај начин домогну неке територије, како је додао, може само да укаже на очајне људе који из различитих разлога траже свој спас на шпанској територији, на територији Европске уније.

"Да ли су сви избеглице, да ли су неки избеглице, да ли су неки економски или други мигранти, остаје питање, али оно што је утисак је да ови људи покушавају да се домогну ЕУ из очаја, да ризикују животе, јасно је да пливајући, покушавајући да заобиђу баријере које постоје дуж целе те територије, да ти људи стављају свој живот у торбу", навео је Ђуровић.

Како је додао, то је и порука - да људи када беже из неких разлога, они немају алтернативу и спремни су да жртвују свој живот, због чега се отвара питање у каквим условима ти људи тренутно живе у Мароку, било да ли могу да добију азил или не, односно да ли су избеглице или не.

"Било да су странци, или домаћи, па морају да прибегну оваквим мерама, верујући да ће тако спасити свој живот и да ће добити неку нову прилику живота негде другде. Тако да је то једна застрашујућа чињеница", казао је Ђуровић.

Овај догађај, према његовим речима, са друге стране може да покаже како људи могу да буду злоупотребљени у политичке или друге сврхе, зарад неких циљева, јер тако организовани и тако спроведен покушај преласка границе, није идеја свих појединачно, него указује на неку организацију и неки разлог који стоји иза тога, односно могућу злоупотребу тих људи.

"Ако је ово огранизовано или толерисано, може се очекивати даља ескалација овог проблема, јер значајну улогу у решавању играју не само шпанске, него и власти у Мароку, који се граничи са тим енклавама, где постоје споразуми и комуникације између две државе. У том смислу, уколико се ескалација настави, указује да Мароко толерише на неки начин, или да не може да контролише ову ситуацију. То даје други карактер овом проблему, јер је онда више од хуманитарног", рекао је Ђуровић.

Додао је да су и раније постојале тензије између Марока и Шпаније наводећи пример 2021. године, када су шпанске власти на лечење примиле лидера опозиционог покрета "Фронт Полисарио" Брахима Галија који заговара независност Западне Сахаре, што је разљутило Мароко и довело до масовног прилива миграната и инцидената на граници код Сеуте.

"И тада је, у сличним околностима извршен притисак, толерисано је присуство људи око ових енклава, њихови масовни покушаји да уђу у те енклаве. Тако да није први пут да игра са људима представља део колорита односа имеђу Шпаније и Марока, али не мора да значи да је то и сада разлог. Битно је да постоји преисторија свега тога и да овакав вид инцидента не може да се спонтано деси", навео је Ђуровић.

Упитан како види решење тренутне ситуације, казао је да треба гледати да се развија окружење ЕУ и Медитерана, односно нормални и одрживи услови за живот свих људи који су избегли из Африке или који су у потреби, а помоћ нису могли да нађу на тој територији.

"Тренутно решење ове ситуације сигурно би био долазак шпанске војске и смиривање ситуације, вероватно и брзо процесуирање људи који су ту дошли, односно да ли има основа да остану или не, да ли има основа да траже азил или не, и враћање у Мароко. Овакав један инцидент, уколико није подржан или толерисан од мароканских власти, врло брзо треба да се реши", казао је Ђуровић.

Додао је да, уколико је боравак толиког броја људи на ограниченом простору у Сеути немогућ, шпанске власти ће их пребацити у Шпанију и тамо спровести све те процедуре.

"Уколико се буду поштовали шпански прописи и одлука суда, ти људи ће, уколико желе да траже азил, дефинитивно имати поступак азила који ће се врло вероватно спровести убрзано и не само у Сеути, него и у другим деловима Шпаније. Међутим, један број људи се већ самоиницијативно вратио и отпливао назад, вероватно свестан да не испуњава услове да добије азил", рекао је Ђуровић.

(Бета, 31.07.2026)