Zaboravljeni pašnjaci, prazna sela i sve jači požari: Priča o predelima koji ostaju bez zaštite
Dnevnik pre 1 dan
Leto na Zapadnom Balkanu odavno više nije prepoznatljivo po mirisu zrelog žita, hladovini stoletnih hrastova i cvrkutu ptica koji se razliva preko livada. Poslednjih godina, ono sa sobom donosi i zebnju. Svaki novi toplotni talas, svaki dan bez kapi kiše i svaki nalet vetra budi isto pitanje – „Hoće li priroda ponovo goreti?”
Dok sunce neumoljivo prži zemlju, šume postaju ranjivije nego ikada. Klima se menja, sušni periodi traju duže, padavine postaju nepredvidive, a požari više nisu retke nepogode već gotovo očekivani pratioci leta. Na te procese teško možemo uticati, ali možemo promeniti način na koji se odnosimo prema prostoru koji nas hrani, štiti i određuje. Otpornost predela ne nastaje u trenutku kada se oglase sirene vatrogasaca. Ona se gradi mesecima, ako ne i godinama ranije, i
