Zbunjuje me zahtev da ih podržimo bezuslovno

To je reč „bezuslovno“. Čujem je sve češće. Ne u porodici. Ne u bliskim odnosima. Nego u politici, u javnom životu, u raspravama o studentskom pokretu. Kao da se podrazumeva da postoje ljudi i ideje kojima se podrška duguje bez pitanja, bez rezerve, bez prava na sumnju. Upravo tada postajem oprezna. Bezuslovna može biti samo ljubav prema detetu. Ni poverenje, ni politika, ni podrška nisu bezuslovni. Oni se zaslužuju. Preispituju. Menjaju. Zato me poslednjih meseci