Društvena degeneracija se ubrzava
Radar pre 3 sata | Petar Peca Popović
Pamtim polugole beskućnike koji spavaju po pločnicima Hararea. Nisam uznemiravao nesrećnike po haustorima donjeg Menhetna. Nikad ne smetam klošarima i azilantima koji zimi leže po pariskim trotoarima gde šiklja topao vazduh iz metroa, ili (ovakvim letima) hiljadama na obalama Sene. Bio sam zapanjen šunjajući se jedne noći između stotina nesrećnika dok su sređivali svoje pozicije za spavanje u ulazu podzemne stanice na londonskom Totenhem Kort Roudu. A koliko ih tek, moj Bogo, ima sa donje strane atinskog
Milena Blagojević, socijalna radnica iz nevladine organizacije Adra, koja radi sa beskućnicima, uznemirila je informacijom da se samo u Beogradu u situaciji beskućništva nalazi oko 5.000 ljudi, od kojih većina nema lična dokumenta, te ne mogu ni da ostvare svoja elementarna prava. Njihov položaj naročito je težak tokom ekstremnih vrućina. Većina nema gde da se skloni. Znam da je tražiti ključ za razumevanje svakog ćorsokaka života u svetu u kome vlada tolika
