To je dvadeset prvi vek
Danas pre 12 sati | Marko Vidojković
„Koleza! Pa otkad se nismo videli!“, uskliknuo je Laći, pijan kao čep. „Vidim, opet krenulo na bolje?“ „Ma, krenulo u tri lepe! Kad ćemo kući, to jest, u hotel?“ „Joj, kao da mi čitaš misli.
I ja sam isto to tebe hteo da pitam“, uneo mi se u lice, „ali nisam hteo da te prekidam u akciji. Znaš, malo mi se vrti…“ „Hajde, unutra na umivanje“, gurnuo sam ga u klonju. „Pa kad završiš, hvatamo taksi!“ Ispratio sam Laćija do njegove sobe, a zatim sam otišao u svoju, da serem. Grozno je bilo, to noćno sranje. Mučno i nedovršeno, sa sve onim tuširanjem, kao u logoru. Zatim sam relativno brzo zaspao, a probudio sam se opet u pet ujutru. Ponovo sam otišao na
