U Ugandi se očekuje prvi centar za povratak migranata koje EU ne prihvata
Uganda bi sledeće godine mogla da postane domaćin prvog centra za povratak nelegalnih migranta iz Evrope, prema planu na kojem radi pet članica Evropske unije.
Bilateralni pregovori koje s afričkom zemljom vode Nemačka, Austrija, Holandija, Danska i Grčka ušli su u odmaklu fazu, a dogovor bi podrazumevao finansijsku nadoknadu za Ugandu, piše grčki list Katimerini pozivajući se na diplomatske izvore.
Predlog se zasniva na ideji da bi mnogi migranti izabrali da se dobrovoljno vrate u svoju zemlju porekla umesto da ostanu u Ugandi.
Ministri za migracije pet zemalja EU trebalo bi da se sastanu 4. septembra u Kopenhagenu kako bi procenili napredak u pregovorima, a zatim se očekuje da do kraja meseca tehnički timovi odu u Afriku na završne razgovore.
U centru, koji bi u početku radio kao pilot program, bilo bi smešteno između 5.000 i 10.000 migranata kojima je odbijen zahtev za azil u zemljama u koje su prvo stigli.
Prema planu, to bi pre svega bili muškarci koji su pravili probleme u prihvatnim centrima za migrante, dok bi deca bila isključena.
Očekuje se da prvi centar počne da radi tokom predsedavanja Grčke EU, koje počinje u julu 2027.
Incijativa je zajednički projekat pet zemalja Unije i zasnovan je na novoj uredbi EU prema kojoj osobe kojima je odbijen zahtev za azil mogu da budu prebačene u centre izvan EU dok se ne organizuje njihovo vraćanje u zemlju porekla ako odbijaju da se dobrovoljno vrate.
Među zemljama koje su razmatrane za otvaranje centara za povratak su i Ruanda, koja ostaje glavna alternativa, kao i Kenija, od koje se izgleda odustalo, piše Katimerini.
Evropska komisija nije uključena u pregovore o otvaranju centra, rekao je portparol novinarima, preneo je EUObserver.
Otvaranje centara ne podržavaju sve članice EU, a najglasnije kritike dolaze iz Francuske i Španije.
Raniji dogovori Velike Britanije i Italije o otvaranju sličnih centara u Ruandi i Albaniji naišli su na značajne pravne prepreke i kritike boraca za ljudska prava.
Komesar Saveta Evrope za ljudska prava Majkl O'Flaerti je u julu u pismima Austriji, Danskoj, Nemačkoj, Grčkoj i Holandiji upozorio da centri za povratak i drugi aranžmani za prebacivanje stranih državljana u treće zemlje predstavljaju "značajne rizike po ljudska prava", uključujući zlostavljanje i proizvoljno pritvaranje i predložio je zaštitne mere.
Tekst je realizovan u okviru programa “Jačanje odgovora Srbije na izazove migracija i inkluzije” koji realizuju Medijski centar Beta, Magločistač i Glas Šumadije uz podršku Evropske unije (EU) i Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (CZA). Stavovi izneti u ovom tekstu ne predstavljaju nužno stavove EU ni CZA.
(Beta, 14.08.2026)
