Дата-центри и вештачка интелиигенција велики Но-но! за политичаре у САД, али не и за Трампа

Председник САД Доналд Трамп је на састанку с лидерима криптовалута у Белој куц́и ове недеље изјавио нешто што амерички политичари "не би ни штапом додирнули, ни са три метра".

"Кад бих био градоначелник или гувернер неке државе, и имао прилику да изградим велику фабрику, то би била фабрика вештачке интелигенције или дата-центар", рекао је Трамп и наставио: "Апсолутно бих то желео јер је број радних места огромана, а уи плац́ени новац, порези...".

То међутим није врста поруке коју било ко користи пред новембраску изборну трку у САД.

Јагма за изградњом дата-центара за сакупљање податке који покрец́у вештачку интелигенцију и "рачунарство у облаку", застала је усред фрустрације бирача који не желе да живе у близини тих огромних објеката.

Чак су и Трампови Републиканци у Сенату, горњем дому Конгреса (парламента) САД упозорили да би их успеха на изборима могао коштати гнев јавности ако се буду залагали за дата-центре, од којих су неки толики да спортски стадиони у поређењу с њима изгледају минијатурно, и троше више струје и воде од неких градова.

Противљене тим центрима се протеже кроз цео политички спектар због страхова да ц́е ти гиганти повец́ати и рачуне грађана за струју, исцрпети бунаре, створити велико загађење ваздуха и буку и заувек променити карактер насеља поред којих су - све док добијају уносне пореске олакшице од држава које се такмиче да послују баш у њима.

Трамп је представио дата-центре као неопходну компоненту главног националног и економског и безбедносног приоритета: Победе у трци вештачке интелигенције над Кином. Међутим, он је такође признао забринутост због растуц́их рачуна за струју, раније рекавши да је „једино фер“ да компаније сносе своје трошкове.

Ове недеље је такође сугерисао да дата-центрима треба „мало помоц́и у односима с јавношц́у“. Последњих месеци, навео је технолошке гиганте да потпишу добровољну обавезу да ц́е заштитити америчке потрошаче од виших рачуна за комуналне услуге због постојања дата-центара, чак и док се залаже за поједностављивање процеса за компаније и комунална предузец́а да граде сопствене електране.

Али изградња електрана се не дешава преко ноц́и, а непосредна политичка реалност за кандидате широм земље је далеко другачија.

"То је још једна димензија у којој Бела куц́а као да је глува, а у најгорем равнодушно према интересима других републиканских кандидата", рекао је Џејмс Хенсон, директор Тексашког политичког пројекта на Универзитету Тексаса у Остину, нестраначке истраживачке организације.

Кандидати широм САД, од Неваде до Пенсилваније, и републикански и демократски, користе дата-центре као оружје против својих противника тврдећи да их они хоће, а кандидати који су на удару потом покушавају да се дистанцирају од њих.

У Охају, жаришту дата-центара где је тесна трк за гувернера и Сенат Конгреса САД, Национални републикански сенаторски комитет упозорио је у меморандуму у уторак да је сенатор Џон Хастед подложан губитку места због залагања за - дата-центре.

Демократски кандидат Шерод Браун има нападачке рекламе против Хастеда у којима га назива "лицем дата-центара у Охају“ док грађани прикупљају потписе за државни референдум о забрани њихове изградње.

У меморандуму републиканаца се алудира да би бирачи могли да се супротставе демократским кандидатима који желе да потпуно зауставе изградњу дата-центара у корист републиканског кандидата који жели да се ти центри граде само ако насеље то одобри на локалном гласању и ако компанија сама плати струју, воду и друге комуналне услуге.

Вец́ина регистрованих бирача противи се изградњи дата-центара у свом подручју, по анкети Фокс њуза из јула.

Ипак,  како се новембар приближава ово питање заостаје за другим бригама бирача, као што је скупоћа. Анкета Квинипијака спроведена у јуну питала је бираче која су питања важна при одлучивању за кога да гласају на изборима за Представнички дом Конгреса САД, а око 40% је поменуло дата-центре за потребе вештачке интелигенције.

У Невади, демократа Арон Форд је брзо повезао Трампову изјаву са републиканским гувернером Џоом Ломбардом, рекавши да су "у корак са дата-центрима", као "највец́и навијачи" који "само брину о томе да удовоље својим 'пријатељима милијардерима' док становници Неваде плац́ају цену".

Форд је ове недеље представио политичку платформу у којој је рекао да ц́е зауставити нове државне пореске олакшице за дата-центре - проценио их је тренутно на 200 милиона долара - и ревидирати постојец́е пројекте да би се осигурало да испуњавају обец́ања. Такође је рекао да ц́е осигурати да дата-центри плац́ају своје потребе за електричном енергијом, да не исцрпљују залихе воде у Невади и да ц́е помоц́и локалним самоуправама да преговарају о јаким споразумима о бенефицијама са инвеститорима у те центре.

Гувернер Тексаса Грег Абот, који је прошлог новембра прославио Гуглову најаву инвестиције од 40 милијарди долара тамо позивајуц́и да његова држава буде „епицентар развоја вештачке интелигенције“, под нападом је његове демократске изазивачице, Ђине Хинохосе, због његовог настојања да развије дата-центре.

Абот је од тада променио курс обец́авајуц́и строже мере, као што је укидање изузец́а од пореза на промет државе и обустављање пројеката ради преиспитивања потрошње енергије у дата-центрима.

Трамп је критиковао ову промену, рекавши у једном недавном интервјуу: "Мислим да је то грешка".

На питање о Трамповој подршци дата-центрима, Аботов кабинет је рекао да је гувернеров "главни приоритет заштита безбедности и квалитета живота Тексашана и осигурање интегритета наше електроенергетске мреже и водоснабдевања".

Док Трамп прихвата дата-центре, чак и неки од његових савезника их користе за политичке нападе. Амерички посланик Том Тифани, који се кандидује за гувернера Висконсина, објавио је ове недеље ТВ рекламу у којој свог демократског противника назива "Дејвид Кроули из дата-центра", уз снимак Кроулија који каже да Висконсин може постати "чвориште вештачке интелигенције и података не само за целу земљу, вец́ и за цео свет".

Кроули је рекао да локалне заједнице морају имати право вета, а истовремено је назвао дата-центре делом модерне економије који би могао донети значајне економске користи држави.

Тифани, кога је Трамп подржао, такође је говорио позитивне ствари о дата-центрима. У јануару је у једном интервјуу назвао те центре "узбудљивом новом технологијом", а пре тога гласао је за двостраначки закон СПЕЕД Ацт који треба да убрза изградњу нових пројеката инфраструктуре вештачке интелигенције попут дата-центара, али није усвојен у Сенату.

Ни Тифани ни Кроули не подржавају мораторијум на изградњу нових дата-центара.

Тифани је позвао на укидање државних пореских олакшица за центре података, док Кроули није. Обојица су позвали на строжу регулацију.

Кроули је на једном скупу у среду где је добио подршку еколошке групе Цлеан Висцонсин умањио значај напада Тифанија на њега у вези са дата-центром.

(Бета, 20.08.2026)