Bajka o čarobnom igralištu u naselju Vinara

Bila je to gradska parcela, ali je godinama živela kao da je ničija. Na njoj je rastao korov do pojasa, raznosilo se smeće, gomilalo granje, a ljudi su prolazili pored nje i pitali se da li će se jednog dana neko setiti da i ona pripada gradu. Stanari dve velike zgrade Pigove ulice, čiji su prozori gledali baš na tu parcelu, nisu čekali čarobnjaka. Sami su je, koliko su mogli, čistili i uređivali. Jer kada nešto gledaš svakoga dana kroz prozor, nekako ti postane