ЕУ позвала Израел да не гради куће у зони која би поделила окупрану палестинску Западну обалу

Европска унија позвала је данас Израел да повуче тендер за изградњу више од 1.200 кућа у спорној зони Е1 на палестинској Западној обали.

Висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Каја Калас навела је у саопштењу објављеном на сајту Европске службе за спољну и безбедносну политику (ЕЕАС) да изградња додатно штети изгледима за решење односа Палестине и Израела по моделу две државе, јер би Западну обалу "поделила на два дела, изолујуц́и Источни Јерусалим". 

"Став ЕУ је јасан: израелска насеља на Западној обали, укључујуц́и и подручје Е1, према међународном праву су незаконита. Позивамо Владу Израела да повуче тендер, обустави своје планове за Е1 и све друге пројекте проширења насеља, и да обезбеди одговорност за насиље досељеника", навела је Калас у саопштењу.

Она је додала да је Западна обала и даље нестабилна и да је забележено рекордно насиље израелских досељеника над палестинским становништвом, и да ЕУ примец́ује да су израелски тужиоци недавно подигли оптужнице против неких од починилаца тог насиља.

"ЕУ поново потврђује своју непоколебљиву посвец́еност свеобухватном, праведном и трајном миру заснованом на решењу две државе у складу са резолуцијама Савета безбедности УН, где две демократске државе, Израел и Палестина, живе једна поред друге у миру и безбедности унутар сигурних и признатих граница", навела је Калас.

Пројекат насеља Е1 је веома споран израелски план за изградњу стамбених јединица на подручју од 12 квадратних километара окупиране Западне обале. Званично познато као "Еаст 1" (Исток 1), то подручје је североисточно од Источног Јерусалима и унутар општинских граница великог израелског насеља Ма'але Адумим.

Пројекат се вратио у светске наслове после одлуке израелске владе да отвори тендере и позове на понуде за изградњу преко 1.200 стамбених јединица у тој зони.

Стратешки значај и утицај Коридор Е1 се сматра критичном геополитичком тачком из неколико разлога, а први је подела Западне обале на два дела, прекинула би се територијална везу северне и јужне половине Западне обале.

Источни Јерусалим би био изолован јер би га та зона опколила и одсекла од другог дела те палестинске територије, ограничавајуц́и приступ Палестинаца главном граду своје будуће државе коју желе.

Уз све то изградњом би се млокирало решења с две државе јер би завршетак Е1 учинио стварање одрживе, независне палестинске државе физички немогуц́им.

Зона Е1 је дом неколико бедуинских заједница, укључујуц́и село Кан ел Ахмар, којима прети потпуно расељавање због тог плана.

Иако концепт изградње у Е1 датира још од владе премијера Јицака Рабина 1994. године, имплементација је била деценијама замрзнута због огромног дипломатског притиска Сједињених Држава и Европске уније.

Одлуку десничарске коалиције премијера Бенџамина Нетањахуа да званично покрене тај пројекат и позове на понуде за изградњу аналитичари су протумачили као стратешки потез за учвршц́ивање домац́е подршке међу ултранационалистима пре општих избора у Израелу.

Тендери за Е1 је изазвали су оштре и широко распрострањене међународне реакције. У заједничком саопштењу, Уједињено Краљевство, Француска, Немачка, Италија, Канада, Холандија и Норвешка осудиле су тендере као „неприхватљиве“, експлицитно упозоравајуц́и да они угрожавају палестинску територијалну целовитост и носе правне и репутационе ризике за грађевинске компаније које учествују.

Као и ЕУ суседне земље, укључујуц́и египатску владу, осудиле су тендере, наводец́и да је пројекат покушај спровођења политике свршеног чина на окупираној земљи.

Као одговор на међународне критике, израелски званичници – укључујуц́и министра спољних послова Гидеона Саара – одбацили су "лекције" страних сила, бранец́и експанзију тврдњом да је "право јеврејског народа да живи у својој историјској домовини".

(Бета, 24.08.2026)