Premijer i ministar u parlamentu: Strateško opredeljenje Srbije je EU, referendum o tome je daleko

Poslanici skupštine Srbije danas su, poslednjeg četvrtka u mesecu postavljali pitanje vladi među kojima i o referendumima na kome bi se građani izjasnili o članstvu Srbije u EU i o tome da voda postane ustavna kategorija.

O organizovanju referendumu o članstvu Srbije u EU pitao je poslanik Pokreta socijalista Bojan Torbica dok je poslanik Ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović pitao zašto se ne raspiše referendum na kojem bi se građani izjasnili da li će voda biti ustavna kategorija.

Premijer Đuro Macut je kazao da je definitivno opredeljenje Srbije da se integriše u EU, te da vlada Srbije veoma posvećeno radi na tome.

Ukazao je i da je "referendum o tome daleko ispred nas" ali i  da je, kako je naveo, " puno razloga zbog čega Srbija treba da uđe u EU".

Prema njegovim rečima, tu postoje brojne prepreke koje su se pokazale kao neminovne u slučaju Srbije, a nije ih bilo kod nekih drugih zemalja.

Rekao je i da "blokada čitavog procesa traje već godinama", te da Srbiji nije otvorili taj "famozni klaster tri". 

"Više od nekoliko godina postoji političko nerazumevanje da se ovaj proces nastavi, proces koji je uspostavljen najdalje u odnosu na sve zemlje koje su trenutno u razmatranju za pristupanje EU" kazao je Macut.

Ministar za evropske integracije Nemanja Starović kazao da je članstvo u EU strateško opredeljenje Srbije.

Starović je ocenio i da je, od država kandidata, Srbija, odmah iza Crne Gore, spremna za članstvo u EU ali da "postoje određene političke prepreke".

"Direktno izjašnjavanje građana svakako dolazi na kraju pristupnog procesa i građani će jednog dana, kao i u drugim zemljama imati priliku da se o tome izjasne", kazao je.

Rasprava poslanika sa ministarkom: Vi ste elementarna nepogoda, ko će vama da veruje kad ste tako obučeni

Poslanik Zeleno-levog fronta Bogdan Radovanović izjavio je danas u Skupštini, tokom rasprave o amandmanima, da je Srpska napredna stranka sa svojim satelitima najveća elementarna nepogoda i prirodna katostrofa koja je zadesila Srbiju.

"Zatražio sam da se pomognu lokalne samouprave zlatiborskog i moravičkog okruga koji su osnivači Regionalne sanitarne deponije 'Duboko' koju ste vi uništili nestručnošću i bahatošću. Ne samo da trpi životna sredina, već i budžeti ovih samuprava koje izdvajaju basnoslovne sume kao pomoć da bi se deponija navodno obnovila i revitaliizovala", rekao je Radovanović.

On je istakao da sa projekta Ekspo treba da se skine 1,7 milijardi i da ministarstvu za javna ulaganja za obnovu i izgradnju objekata javne namene, u oblasti lokalne komunalne infrastukture.

"Vi pljačkate građane i građanke, tvrdite ovde da niste krivi - 'nemojte nas dirati, nismo krivi za vrućinu, sušu, klimatske promene, požare, elementarne nepogode'. Krivi ste za uništenje javnog dobra kakvo je deponija 'Duboko", za zagađenje životne sredine, vodotokova, što je bilo posledica uništenja deponije", poručio je vlastima Radovanović.

On im je rekao da su kao "kontra kralj Mida, pohlepni kao on - ali sve što dotaknete ne pretvarate u zlato nego u otrov, prah i pepeo".

Ministarka zaštitu životne sredine Sara Pavkov je, odgovarajući Radovanovću, uzvratila da je "sigurna kako građani Srbije ne mogu da veruje nekom ko dođe u 'polo' majici u Narodnu skupštinu", govoreći o njegovoj garderobi.

"Čuli smo malopre naučen tekst nekog ko razume ono šta mi pričamo. Činjenice govore šta je Vlada uradila kako ne bi došlo do tragedije, do širenja zagađenja nakon velikog požara na deponiji 'Duboko", rekla je Pavkov.

Kako je dodala, "prošle godine, kako bi sanirala zagađenje, Vlada je postavila postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda kojim smo sprečli zagađenje Turskog potoka i ono što je mnogo značajnije, pripremili smo dugoočekivani postupak za sanaciju, rekultivaciju ovog područja koje nije namenjeno za deponiju napravljenu sedamdestih, osamdesetih godina".

"Krećemo ove godine sa takvim ugovorom kako bismo rešili u potpunosti bilo kakav problem u budućnosti za zaštitu životne sredina. Dragi građani, mi smo ti koji rešavamo stvari na terenu", napomenula je Pavkov.

U Skupštini Srbije nastavljena rasprava o amandmanima na predloženi rebalans budžeta

Poslanici Skupštine Srbije nastavili su danas raspravu o amandanima na predloženi rebalans republičkog budžeta za 2026. godinu.

Na taj zakon dostavljeno je 166 amandmana.

U jučerašnjem popodnevnom delu sednice parlamenta za reč su se javljali isključivo poslanici vladajuće koalicije obrazlažući amandmane na rebalans budžeta podnete na isti član predloga zakona o rebalansu budžeta, kako bi mogli da govore jedni za drugima i kritikuju prethodnu vlast i aktuelene političke protivnike.

Za tri sata, za redom je govorilo više od 50 poslanika sa liste "Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane", okupljene oko Srpske napredne stranke.

Poslanici vlasti su uglavnom hvalili predloženi rebalans, ali i predlagali dodatna izdvajanja iz budžetskih rezervi za različite lokalne teme i projekte u gradovima i opštinama širom Srbije.

Na dnevnom redu sednice Skupštine Srbije koja je zakazana po hitnom postupku je 59 tačaka.

Pored rebalansa budžeta i pratećih odluka o finansijskim davanjima, na dnevnom redu su i izmene Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta "Beograd na vodi".

Na dnevnom redu su i predlog Zakona o Pravosudnoj akademiji, izmene i dopune Zakona o javnom beležništvu, Zakona o sudijama, Zakona o lobiranju, Zakona o javnim tužilaštvu, Zakona o elektronskoj upravi i Zakona o sprečavanju korupcije.

Poslanici raspravljaju i o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu, Zakona o elektronskim otpremnicama, Zakona o elektronskom fakturisanju, Zakona o akcizama, Zakona o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte, izmene Zakona o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda, Zakona o budžetskom sistemu, Zakona o porezu na dodatu vrednost i drugim ekonomskim zakonima.

Na dnevnom redu su i izmene i dopune Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, Zakona o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika, Zakona o javnim medijskim servisima, Zakona o crkvama i verskim zajednicama, Zakona o nacionalnom DNK registru.

Poslanici razmatraju i nova zaduživanja države za potrebe izgradnje brze saobraćajnice Bački Breg-Sombor-Kikinda, autoputa Beograd-Zrenjanin-Novi Sad, brze saobraćajnice Požarevac-Golubac, kao i brojne međunarodne sporazume i izveštaje državnih institucija.

(Beta, 27.08.2026)