Umro Ratko Mladić

Nekadašnji komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić, osuđen u Hagu na doživotni zatvor za genocid i druge ratne zločine tokom rata u Bosni i Hercegovini (BiH), umro je danas u 85. godini u haškoj pritvorskoj bolnici.

Državna sekretarka Ministarstva za ljudska i manjinska prava Srbije Lidija Pavićević rekla je agenciji SRNA da je tu informaciju dobila od Mladićevog sina Darka.

Mladić je 2021. pravosnažno osuđen na doživotnu kaznu zatvora, pošto je proglašen krivim za genocid nad Bošnjacima u Srebrenici, za zločine protiv čovečnosti nad Muslimanima i Hrvatima u 15 opština BiH, za terorisanje civila tokom opsade Sarajeva, i za uzimanje pripadnika mirovnih snaga UN za taoce.

Osuđen je po 10 od 11 tačaka optužnice. Oslobođen je optužbe za genocid u šest opština u BiH tokom 1992. godine – Prijedoru, Sanskom Mostu, Ključu, Kotor Varoši, Foči i Vlasenici.

Sud u Hagu nije prihvatio nekoliko nedavnih zahteva odbrane da Mladić bude pušten na slobodu zbog teškog zdravstvenog stanja, posle više moždanih udara.

Mladić je proveo u haškom pritvoru poslednjih 15 godina. U pritvorskoj bolnici je bio od 2024. godine.

Tokom 15 godina provedenih u Hagu, Mladić je preživeo nekoliko zdravstenih kriza i medicinskih intervencija. Sud je prethodnih godina odbio više zahteva odbrane da Mladić bude pušten na privremenu slobodu.

Optužnicu protiv Mladića Haški tribunal je podigao 25. jula 1995. a godinu dana kasnije izdat je međunarodni nalog za njegovo hapšenje.

Posle gotovo 15 godina bekstva od pravde, Mladić je uhapšen u Srbiji 26. maja 2011. i pet dana kasnije izručen Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju u Hagu.

Prvostepenu presudu Mladiću Haški tribunal je izrekao u novembru 2017. godine, a pravosnažnu u junu 2021. godine.

Mladić je rođen 12. marta 1942. u selu Božanovići kod Kalinovika. Završio je Vojno-industrijsku školu u Zemunu, Vojnu akademiju u Beogradu i Komandno-štabnu akademiju.

Oficirsku karijeru započeo je 1965. u Skoplju, gde je napredovao do pozicije načelnika za nastavu 3. vojne oblasti Jugoslovenske narodne armije (JNA).

U januaru 1991. postao je pomoćnik komandanta Prištinskog korpusa, a krajem juna iste godine odlazi u Knin, gde je komandovao u borbama pobunjenih Srba protiv hrvatskih snaga.

Početkom marta 1992. prebačen je u Sarajevo, gde je postao komandant 2. vojne oblasti JNA.

Od 12. maja 1992. do kraja novembra 1996. bio je komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske. U junu 1994. unapređen je u čin general-pukovnika.

Sa mesta komandanta Glavnog štaba Vojske Republike Srpske smenjen je u novembru 1996. ukazom tadašnje predsednice Republike Srpske Biljane Plavšić.

Penzionisan je u februaru 2001. ukazom tadašnjeg predsednika Jugoslavije Vojislava Koštunice.

Utvrđeno je da je u vojnim objektima boravio do početka 2002. godine, od kada mu se gubi trag.

Sva nepokretna imovina zamrznuta mu je posle stupanja na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu Srbije i Crne Gore u aprilu 2006. godine.

Uhapšen je 26. maja 2011. u selu Lazarevo kod Zrenjanina, u kući njegovog brata od strica Branislava Mladića.

(Beta, 27.08.2026)