Desanka Maksimović najbolje je opisala ljude koji vole samoću: U nekoliko reči rekla je ono što mnogi osećaju

Ne traže društvo po svaku cenu, ne plaše se praznog stana, ne moraju neprestano sa nekim da razgovaraju i sasvim im je prirodno da deo života provedu sami. To ne znači nužno da ne vole ljude. Ponekad upravo suprotno, samo su naučili da im sopstveno društvo nije kazna. O samoći su pisali neki od najvećih filozofa, pokušavajući da objasne zašto je se jedni plaše, dok je drugi gotovo instinktivno traže. Ipak, možda je malo ko sa naših prostora umeo da o njoj govori