Panika u bunkeru

Mobilni zuji sa patosa. Premećem se na stomak. Majmun. „Ej, lepoto“, javljam se razdragano, „otkud ti?“ „Evo me kod šefa“, odgovara glasom koji odaje izrazito neraspoloženje. „Pa šta bi, je l’ neko umro?“, smejem se, a on teško diše. „Nije trebalo da se šibate belim u zatvorenom. Ima nešto novo, prava stvar za ovu situaciju, ali jebiga, nema više. Odnosno, možda ima, zovite premijerku. Ona garant ima.“ „Jocko je umro“, izgovara, potresen. Jocko je bio šofer