Zašto odrasli ljudi u Srbiji sve više čeznu za detinjstvom?

Neko oseti miris hleba iz pekare. Drugi puste neku pesmu i odjednom su opet deca. Treći gledaju stare fotografije i osećaju kako im se grlo stegne. Nije to slabost. Nije ni bekstvo od stvarnosti. To je nostalgija, emocija koju nauka poslednjih dvadesetak godina sve intenzivnije proučava i pokušava da razume. Kada se pita zašto toliko odraslih u Srbiji idealizuje detinjstvo iz osamdesetih i devedesetih, prvi odgovor koji iskrsne jeste: "Jer je tada sve bilo bolje."