"Ja sam umetnik za katastrofe": Viktorova urnebesna životna ispovest o dva polomljena prsta
Nova pre 3 dana
Sedim i gledam svoja dva sveže polomljena prsta na nozi i razmišljam o suštini života i apstrakciji količine znanja, odnosno njenoj anticipaciji po jedinici starosti, i zaključujem da sam i u 42. sposoban za sranja. Odnosno, zapanjen sam razmerom. Ja ne pravim greške, ja sam umetnik za katastrofe.
Agoniju samosažaljenja, upotpunjenu samosrdžbom, prekida blagopočivši kum (da ne kažem pokojni, jer je samo prodao motor) i kao Azrael donosi blagodet od Svevišnjeg u vidu četiri buteljke Efes piva — nektara bogova istog porekla kao i izvori tekstova kojima sam se bavio u poslednje vreme. Neznalica Heraklit kaže da su put uzbrdo i put nizbrdo jedan isti put, ali ne precizira kada treba kočiti prednjom, a kada zadnjom kočnicom, te nikako ne mogu da proniknem zbog
