Piše Ivan Mrđen: Uz vest o smrti Slobodana Đukića (1951-2026)
Nova pre 15 dana
Mislio sam da sam hrabriji, da sam od malo jačeg materijala, da sam se već nekako navikao, onako kako nas nagomilane godine učine otpornima na odlaske najbližih u porodici ili dragih ljudi po poslu ili navikama...
Ponekad nas iznenade, ponekad ih odlažemo, ali uvek je to samo vest o nečijoj smrti koju nam neko odnekud nekako javi. „Svi smo mi mrtvi, samo se redom sahranjujemo“, napisao je Ivo Andrić u „Travničkoj hronici“. Otac mi je dugo bolovao pa smo gotovo odahnuli kad su nam javili, moj mlađi brat takođe, majka je umrla iznenada kad je tek trebalo da uživa u svojoj krvavo zarađenoj deviznoj penziji, za odlazak nekoliko dragih prijatelja čuo sam danima kasnije u
