Zid koji je počeo da misli: Šta matematički proboj veštačke inteligencije zaista menja?
Forbes pre 17 sati | Forbes Srbija
Autor: Dragan Vukićević, direktor IAESTE Srbija Postoji stara arhetipska definicija matematike kao „poslednjeg utočišta ljudske čiste misli“.
Dok su mašine tokom proteklih decenija preuzimale fizički rad, industrijsku proizvodnju, pa čak i pisanje koda i rutina u softverskom inženjerstvu, matematika je važila za neosvojivu tvrđavu. Razlog je jednostavan, za razliku od jezika, koji trpi stil, metodu i interpretaciju, matematika zahteva apsolutnu rigoroznost. Jedna pogrešna pretpostavka u stotoj liniji dokaza ruši čitavu kulu. Međutim, početkom oktobra 2026. godine, ta paradigma se nepovratno promenila.
