Slonica koja nije umela da preboli: Šta nagrađivane fotografije otkrivaju o životinjskoj tuzi

Fotograf Federiko Veronezi prisustvovao je srceparajućoj sceni dok je pratio krdo slonova koji su trupkali duž isušenog rečnog korita u namibijskoj pustinji u septembru 2025. godine.

Susreo se sa ženkom slona koja je nosila mrtvorođeno mladunče, sa sićušnim nogama obmotanim oko njenog trupa i beživotnim telom koje se klatilo u vazduhu.

„Bio je to intiman trenutak, gotovo duhovni“, priseća se Veronezi.

„Beba je još bila potpuno netaknuta i mekana.

„Još se nije ukrutila, tako da je očigledno da se rodila tokom noći ili možda svega nekoliko sati ranije.“

Na prvi pogled, ova potresna scena delovala je kao da prikazuje majčinu tugu.

Ali kao što će Varonezi saznati kasnije, ovo retko ponašanje kojem je prisustvovao imalo je iznenađujući obrt koji je otkrivao još složeniju osetljivost nego što je to na prvi pogled izgledalo.

Veronezi je sledio krdo nekoliko sati i zabeležio neverovatno upečatljive slike, od kojih je jedna (vidi sliku ispod) osvojila glavnu nagradu takmičenja Najbolje fotografije divljih životinja za 2026, koje organizuje Prirodnjački muzej u Londonu.

Ženka slona nosila je mladunče satima, povremeno ga spuštajući da bi se hranila ili pila vodu, nakon čega bi ga ponovo pokupila i nastavila putovanje duž reke Huab, kaže Veronezi.

„Pomislio sam: 'Ovo je jedna jako tužna scena, ali ljudi moraju da je vide'. Ova fotografija jasno stavlja do znanja koliko ovi slonovi pate, kako imaju složena osećanja, koja ljudi možda ne vezuju za životinje.“

Veronezi je na kraju otkrio da slonica nije nosila vlastito mrtvorođeno mladunče.

„Ona nije bila majka“, kaže Kristin Vinter, direktorka programa konzervacije pri Pomoći u slonovsko-ljudskim odnosima (EHRA), neprofitnoj organizaciji koja radi na zaštiti pustinjskih slonova Namibije.

Ova ženka, koja danas ima 14 godina, i sama je izgubila mladunče pre dve godine.

Od tada je nosila mrtvorođenu mladunčad drugih slonica u četiri zasebna navrata, kaže Vinter.

Ovo je prvi put da je ovakvo ponašanje dokumentovano u ovoj oblasti, dodaje ona.

Ovo otkriće „svakako daje novu dimenziju dubini emocija ovih životinja“, kaže Veronezi.

„Još je potresnije kako se ova ženka ponaša posle sopstvenog gubitka, kao da pokušava da se ponovo spoji sa vlastitim mladunčetom.

„Bol je ne napušta ni posle toliko godina.“

Emocije slonova

Postoji nekoliko teorija zašto je slonica nosila mladunče toliko dugo.

Ovo ponašanje moglo bi da bude neka vrsta „psihološke obrade emocija“, kaže Vinter.

„Možda je to njen način da obradi smrt i ne uspeva još da je preboli, možda je bila traumatizovana gubitkom vlastitog mladunčeta i zbog toga se prebacuje na ovakvo ponašanje svaki put kad neko drugo umre.“

A možda je želela da zaštiti telo mladunčeta od grabljivaca, dodaje Vinter.

Veronezijeve fotografije pružaju uvid u živote 150 namibijskih pustinjskih slonova koji žive duž pet rečnih korita u pustinji Namib i sele se na velike udaljenosti u potrazi za hranom i vodom, hraneći se mahunama drveća Ana (Faidherbia albida) ili travom u poplavnim ravnicama.

Oni nisu jedinstvena slonovska vrsta, već preko ekotip: populacija koja se prilagodila sušnom okruženju kroz naučeno ponašanje umesto genetske adaptacije, slično namibijskim pustinjskim lavovima koji žive duž Obale kostura.

„Njihovo znanje je ono što ih čini istinski posebnim, ali i veoma ranjivim, zato što jednom kad to znanje nestane, ne može lako da se zameni“, kaže Vinter.

Vrsta u opadanju

U proteklih 20 godina populacija je u stalnom opadanju, kaže Vinter.

To je tako delom zbog ekološkog pritiska, posebno dugih perioda suše, ali je uglavnom zbog pojačanog sukoba sa ljudima, dodaje.

„Razlog za taj sukob je uglavnom voda.“

Slonovi dolaze na farme i obaraju vodene rezervoare, izvlače cevi i lome pumpe, „tako da tolerancija ljudi prema prisustvu slonova nije na naročito visokom nivou“, kaže ona.

„Ove priče zalaze duboko i traju veoma dug vremenski period.“

Stopa smrtnosti novorođenih mladunaca predstavlja veliki razlog za brigu, kaže Vinter.

„Veoma je visoka i strašna.“

Samo je dvoje mladunaca preživelo od ukupno 16 rođenih između 2014. i 2022. godine, kaže ona.

Jedna teorija zašto umire toliko mnogo mladunaca pustinjskih slonova je da su rođeni prevremeno, „zato što ženke nisu dovoljno fizički sposobne da iznesu trudnoću do kraja“, kaže Vinter.

To bi moglo da bude zbog hroničnog stresa od sukoba sa ljudima, kaže ona.

Istraživanja pokazuju da slonovi mogu da pate od posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP) zbog posledica sukoba sa ljudima.

Kad god tim EHRA naiđe na mrtvorođenu mladunčad, ona su veoma mala, dodaje Vinter.

Obično je zdravo novorođeno mladunče teško između 100 i 120 kilograma, kaže ona.

Mrtvorođena mladunčad, sa druge strane, teže oko 60-65 kilograma.

EHRA sarađuje sa Danijelom Čusid, stručnjakinjom za slonove i docentkinjom na Univerzitetu Blumington u Indijani, kako bi analizirala faktore životne sredine, kao i kako hronični stres može da utiče na pustinjske slonove u Namibiji.

Oni trenutno sakupljaju uzorke izmeta da bi ih testirali na teške metale, večne hemikalije (kao što je PFAS) i proveravaju štitastu žlezdu slonova i hormone kortizola, u sklopu projekta koji traje do 2028. godine.

„Želimo da utvrdimo stepen parenja u srodstvu u ovoj populaciji, u poređenju sa drugim populacijama i da li mladunčad koja prežive imaju različiti roditeljski pedigre od onih koja su umrla“, kaže Čusid.

Džojs Pul, vodeća stručnjakinja za slonove iz afričke savane i osnivačica neprofitne organizacije za konzervaciju Glasovi slonova, opisuje Veronezijeve fotografije kao „istinski potresne“.

Ona je prisustvovala sličnoj reakciji majke slonice na njeno mrtvorođeno mladunče u Keniji.

„Nije ga nosila, već je pokušavala da ga podigne i potom je stajala i branila ga dva dana“, kaže Pul.

Nada se da će fotografije navesti ljude da shvate da su „slonovi sposobni za tugu i patnju“.

Izgleda da slonovi proživljavaju tugu kad im umre družbenik.

Primećeni su kako posećuju posmrtne ostatke članova porodice i neznanaca podjednako, dodirujući njihove kosti i stojeći pored ostataka na duge periode kao tokom bdenja.

„Pustinjski slonovi se guraju do same ivice istrebljenja, ne samo od klimatskih promena već i od dozvola za trofejni lov koje izdaje namibijska vlada“, kaže Pul.

„Moramo da učinimo više kako bismo sprečili njihovu traumu.“

Za Veronezija, interakcija ženki slonova i mrtvorođenih mladunaca je „ponašanje maltene nalik ljudskom.“

„Zbog toga sam smatrao da je to toliko neverovatan trenutak“, kaže on.

„Moja poruka je da je svaka jedinka slona stvorenje vredno razumevanja i očuvanja.

„Moramo ne samo da očuvamo vrstu, već i blagostanje svake jedinke.“

Fotograf se nada da će njegove slike „otvoriti mali prozor u dušu slonova i dubinu njihovih osećanja“.

Nagradu Fotografija divljih životinja godine ustanovio je i vodi Prirodnjački muzej u Londonu. Izložba je otvorena do jula 2027. godine.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Zašto neke životinje izgledaju kao da oplakuju mrtve
• Da li slonovi žale za mrtvima
• Eho: Slonica koja nas je naučila mnogo o ovoj vrsti
• Slonovi koriste lekovito bilje da se leče, otkrili naučnici
• Slonica spasila mladunče iz brzaka
• Kad okean tuguje: Majka delfin žali za uginulim mladunčetom

(BBC News, 10.19.2026)