Neke stvari ne popravljaju ni makaze

Jutros sam otišla kod frizera da se ošišam. Izašla sam sa jednom novom spoznajom, mada je to bila ona vrsta spoznaje koju čovek zapravo ne želi: da primitivizam ne mora da viče, da preti niti da bude vulgaran na prvi pogled. Ponekad stoji uz frizersku stolicu, drži makaze u ruci i ponaša se kao da je upravo izgovorio najbolju foru ikad. Razgovarali smo o kosi. O njenom kvalitetu, o promenama koje se dešavaju posle porođaja. I onda je moj frizer, sasvim usput,