Napuštena „devojka“ u Pionirskom parku

Žurim, uvek žurim ovih dana. Žurim i hodam sa pogledom nadole, kao što je postalo moj običaj kad prolazim pored Pionirskog parka na putu do kuće. Da bih zaštitila dušu valjda. Siv i oblačan je oktobarski dan, vetar duva na onaj jedinstven beogradski način. Dolazi u ledenim udarnim talasima i pecka me po licu. Osetim prvo jednu kap kiše, pa drugu na temenu glave, pa onda niotkuda vidim kišu kao lim kroz poluzatvorene oči. Trčim da se sakrijem ispod nadstrešnice