Slatke muke dvadeset šestog oktobra

Oko podneva u ponedeljak krenuli smo u Srbiju, u kojoj smo poslednji put bili pre godinu i osam meseci. Nismo nikome javili da dolazimo, osim roditeljima, Dukiju i Nenadu Kulačinu. Prećutao sam ovo putovanje svojim spasiocima iz PEN-a, jer sam pretpostavio da im ne bi bilo milo što u Srbiju idem tako brzo, a Žvalavi i dalje drži sve poluge moći. Vozeći, u sebi sam psovao što i sada, kada idem da slavim pobedu nad naprednjacima, bijem glavu oko toga hoće li neko