Pogled sa Mišeluka - Kada je život samo broj
RTV pre 2 dana | RTV (Ilija Tucić)
NOVI SAD - Bilo je to poslednje godine rata. Provincijsko mesto negde u Vojvodini. Železnička stanica. Metež karakterističan za smutna vremena u kojima je život krajnje uslovna kategorija. Pažnju izaziva prizor koji se događa nekoliko puta u toku svakog dana. Pri ulasku voza u stanicu, nastajao bi tajac. Kompozicija se zaustavljala uz škripu kočnica koje su bile zvučna kulisa za nastupajuću dramu. Na nekoliko vagona žurno bi se otvarala vrata, nakon čega bi iz njih izletali naoružani vojnici. Hitali su da
Toga dana dogodilo se nešto što je poremetilo uobičajenu sliku. Desetak sekundi nakon otvaranja vagona, iz njega je đipio zatočenik! Iako u paničnom strahu, nije bio unezveren. Onog trena kada je nakon skoka dotakao zemlju, okrenuo se i zaputio u pravcu koji očigledno nije nasumično izabrao. Jurio je mahnitom brzinom progonjene zveri. Ođednom ga više nije bilo. Čuvari kompozicije vitlali su puškama, dovikivali jedan drugog ali odbeglog robijaša nije bilo na vidiku.
