Postizborno đubre
Danas pre 12 sati | Marko Vidojković
Sedam u bentlija i krećem ka jednom fruškogorskom manastiru, gde se kriju Buraz i Ćacijarh.
Vozeći ka izlazu na autoput prolazim pored nekoliko klinaca i klinki koji kreče ćaci-grafite na Konjarniku. Otvaram prozor suvozača, mašem sa tri prsta i dovikujem: „Bravo, deco naša! Studenti pobeđuju!“ Raduju se, mašu mi. Sa blagim osmehom na licu, pomalo zgrčenim usled kokainskog punjenja nosa, prisećam se kako sam grupu debelog Nidže, u vreme izborne tišine, angažovao da žvrljaju ta sranja po celom Voždovcu. Put do manastira provodim u slušanju radijskih vesti.
