Шабан Бајрамовић

Шабан Бајрамовић премино је 2008. године, а његова ћерка говорила је о свом оцу пред камерама Курир телевизије. У емисји Старс специјал која се емитује сваке недеље од 15 часова, Жаклина се јавила из далеке Данске, па се… »

Шабан Бајрамовић још није добио улицу у свом родном граду, како је било најављено годину дана након његове смрти. Певач је рођен у Нишу, где је и преминуо 2008. године, након борбе с тешком болешћу. Годину дана касније град Ниш… »

Друго вече Нишвила протекло је у знаку потпуних супротности, демонстрирајући сву ширину фестивала. Док је са једне стране Тврђава играла уз звуке реге бенда Морган Херитаге, добитника награде „Шабан Бајрамовић“, са друге је… »

Добитник Нишвилове награде „Цар Константин“ за допринос џезу је бубњар и композитор Били Кобам (Билли Цобхам), који је још од друге половине двадесетог века један од најутицајних јазз фусион музичара. Кобам је рођен у Панами… »

Водитељка Душица Јаковљевић потврдила је Курирово сазнање да је њен деда-стриц Стојан Јаковљевић био начелник Голог отока, затвора за политичке затворенике у послератној Југославији. У том затвору пет година је био чак и… »

У амфитеатру на нишавском кеју данас ће почети 14. фестивал ромске музике „Заувек Шабан Бајрамовић”. Овај српски, нишки и ромски фестивал, како га називају организатори, биће одржан у среду, 6. августа, са почетком у 20 часова… »

У амфитеатру на нишавском кеју сутра ће почети 14. фестивал ромске музике „Заувек Шабан Бајрамовић”. Овај српски, нишки и ромски фестивал, како га називају организатори, биће одржан у среду, 6. августа, са почетком у 20 часова… »

8. јуна 2008. године преминуо је краљ (али прави) ромске музике Шабан Бајрамовић. И кад је певао најтужније песме доносио је радост, и кад је "испаљивао" домаћине и организаторе нико се није љутио. И зато, следи једно весело… »

Прошло је пуних 17 година, а његов глас и даље одзвања улицама нашег града, кафанама, и душама свих оних који знају шта значи права емоција у музици. Био је краљ без круне, али са гласом који је могао да заустави време… »