Нађа Петрова

Некадашња трећа тенисерка света, Рускиња Нађа Петрова, оценила је да би Новак Ђоковић могао да напусти ТОП 10 у 2026. години, када ће имати 39 година. На питање ко од тренутно десет најбољих играча вероватно неће задржати… »

Нађа Петрова, чланица златне руске генерације у којој су још биле Марија Шарапова, Светлана Кузњецова, Анастасија Мискина и Јелена Дементијева, каже да је изненађена жељом Новака Ђоковиц́а да брани златну медаљу на Олимпијским… »

Надежда Петрова, познатија кад Нађа, славна руска тенисерка, говорила је о многим интересантним тениским темама, а дотакла се и каријере Новака Ђоковића. Иако има пуних 38 година, српски тенисер још увек не жели да оде у пензију… »

НОВАК Ђоковић не намрева у пензију ни ове, а вероватно ни наредне две године. ФОТО: Тањуг/АП/Анди Вонг Србинови планови су нестварни, а бивша руска тенисерка Нађа Петрова изненађена је жељама Новака Ђоковића да наступи на… »

Бивша руска тенисерка Нађа Петрова изненађена је жељама Новака Ђоковића да наступи на Олимпијским играма у Лос Анђелесу 2028. године. Новак је 2024. освојио злато на Играма у Паризу, али је касније истакао како би волео још… »

Надежда Нађа Петрова, бивша руска тенисерка, каже да је изненађена жељом Новака Ђоковића да брани златну медаљу на Олимпијским играма 2028. у Лос Анђелесу. – Те Игре су и даље веома далеко. Осим тога, он је освојио злато на… »

Нађа Петрова, чланица оне златне руске генерације у којој су још биле Марија Шарапова, Светлана Кузњецова, Анастасија Мискина и Јелена Дементијева, каже да је изненађена жељом Новака Ђоковића да брани златну медаљу на… »

Неочекивано. Некадаш трећа тенисерка света Рускиња Нађа Петрова, поносно је истакла да је Швајцарац Роџер Федерер њен омиљени играч. - За мене ће Федерер заувек бити број један. Што се тиче стила, способности да игра добро на… »

Некадашња руска тенисерка Нађа Петрова говорила је о Роџеру Федереру и Рафаелу Надалу. Надал се освајањем 13. Ролан Гароса придружио Федереру са по 20 освојених Гренд слем трофеја у каријери. За прослављену Рускињу, некада… »