Амброзија

НОВИ САД - У зависности од локација на којима расте амброзија може да почне да шири полен већ од последње недеље јуна па до средине октобра. Дакле, сада смо у жижи. Њен полен може да путује стотинама километара али и да… »

Од четвртка, 5. септембра, до недеље, 8. септембра, на територији нишке општине Пантелеј биће обављен хемијски третман против амброзије, саопштавају из предузећа “Санит М&М” и “Екос” која су задужена за ове послове. Наводе да… »

Амброзија ових дана многима загорчава живот. Амброзија је једногодишња коровска биљка висине од 1 до 1.5 метар. У Европи, коју осваја невероватном брзином, може се наћи око 20 врста амброзије, а најраспрострањенија је кратка… »

Високе температуре ваздуха током августа погодују бујању амброзије, а висока концентрација полена ове коровске биљке код људи изазива алергијску реакцију и здравствене тегобе. Мерење алергеног полена обавља крагујевачки… »

ПАНЧЕВО - Од средине августа расте концентрација полена амброзије у ваздуху Панчева. Последња мерења показују 123 зрна по метру кубном али је то ипак ниже у односу на исти период прошле године кад их је било и до 200 . "Ови… »

По подацима аеропалинолошког извештаја Завода за јавно здравље у Суботици у кубном метру ваздуха тренутно се налази више од 200 поленових зрна амброзије, што изазива тегобе код осетљивих особа. Фото: Ј. Б. То говори да смо ушли… »

ЈКП Шумадија Крагујевац у току редовних активности спроводи кошење и уништавање амброзије, биљке која спада у групу инвазивних корова, а чије дејство је веома штетно за становништво. У полену ове биљке нађено је 52 алергена… »

У току је кошење и уништавање амброзије, биљке која спада у групу инвазивних корова, а чије дејство је веома штетно за становништво. – У полену ове биљке нађено је 52 алергена. У поленским алергијама удео амброзије је 50 до… »

Тешко да неко данас у Србији није или не зна неког ко је алергичан на амброзију. Свеприсутни алерген који се тек захуквата, рапидно изазива алергијске реакције на све већем броју људи. Типични симптоми су свраб и осећај пецкања… »