Беким Фехмиу

Фестивалска публика 17. Белодцса имаће прилику да види дугометражни документарни филм „Беким Фехмиу“ косовског редитеља Валмира Тертинија, посвету највећем југословенском и албанском глумцу 20. века, на премијери која је… »

Националисти су разбили Југославију, једину праву домовину, где смо били људи, достојни човека. Створили су банана државице. Сви смо губитници. Таквима ништа није свето. Што више лажи и клевета у служби националистичког режима… »

Беким Фехмиу био је српски и југословенски филмски, телевизијски и позоришни глумац албанског порекла имао је блиставу каријеру, а његова смрт шокирала је регион. "Ја Беким, што значи благослов, последњи сам од мушке деце. Имам… »

Међутим, уместо имена живог човека, можда би се могло пронаћи име које је некакав „линк“ између културе Срба и културе Албанаца. Два човека одмах падају на памет: Беким Фехмиу (1936. – 2010.), легендарни глумац из „Скупљача… »

Ко је данас Бели Бора, тај анђео и ђаво „Скупљача перја“ Саше Петровића. Шта је његов хибрис, кад би га упоредили са јунаком античких трагедија, што је маестрално и незаборавно знао да одигра Беким Фехмију. Није он само курвар… »

Глумица Бранка Петрић гостовала је у подцасту Снага ума, где је говорила о животу и о старости, као великом успеху, али и о изазову. Како је објаснила, један од великих изазова дугог живота је и живот са успоменама на драге људе… »

“Мрве храбрости ретко скупим, када последња капија одбране нестане, карту за биоскоп прошлости купим и њено око у моје стане. Неко је немаран све срушио, на лошем месту пресекао шпил, распар'о живот, па погрешно ушио, неко је… »

“Мрве храбрости ретко скупим, када последња капија одбране нестане, карту за биоскоп прошлости купим и њено око у моје стане. Неко је немаран све срушио, на лошем месту пресекао шпил, распаро живот, па погрешно ушио, неко је… »

Највећа прекретница у животу Оливере Катарине била је улога у филму Александра Саше Петровића „Скупљачи перја“- филм који је номинован за Оскара. Ова улога и песма „Ђелем, ђелем“ отворили су јој велика врата у свет. А о чувеном… »