Дане Илиц

Оснивач и креативни директор Гранд продукције, Саша Поповић, преминуо је данас, 1. марта, у 71. години, након кратке и тешке болести. Лечио се у Паризу, где је провео последње дане окружен породицом и најближим пријатељима… »

Препоручујемо. Оснивач и креативни директор Гранд продукције, Саша Поповић, преминуо је данас, 1. марта, у 70. години, након кратке и тешке болести. Лечио се у Паризу, где је провео последње дане окружен породицом и најближим… »

Препоручујемо. "Не знам шта је вредније у теби, да л' си боља или лепша жена, живећу и волети тебе, кунем ти се да си божанствена. Божанствена жено, све ћу да ти дам, везала нас љубав као ноћ и дан, моја срећа то су та два ока… »

Ћерка Милована Илића Минимакса први и једини пут проговорила је за медије одмах након смрти оца. На изненађење многих открила је тада Ана које су последње активности водитеља и његове речи. Иако је задње дане провео у… »

Први пут је проговорио јавно о свему. Дане Илић је већ неколико година спикер на Јавном сервису. Водитељ је открио да ли му се досад дешавало да мора да чита вести у тренуцима док има озбиљне приватне проблеме због којих му… »

Мирослав је у почетку себе кривио због тога, те помишљао да се одрекне музике. Мирослав Илић никада није прежалио смрт мајке коју је изгубио у својој 25. година живота. Преминула је у 47. години, а Мирослав је у почетку себе… »

Мирослав је у почетку себе кривио због смрти, те помишљао да се одрекне музике. Мирослав Илић је изгубио мајку у својој 25. година живота, а њену смрт никада није прежалио. Преминула је у својој 47. години, а Мирослав је у… »

Риба по рецепту Неде Украден идеална је за дане поста Певачица Неда Украден пре много година била је гошћа у емисији код Наташе Илић, у којој је припремила веома укусан и богат ручак. Пошто и сама воли медитеранску храну, поп… »

Мирослав Илић један је од наших најпопуларнијих певача народне музике, а његова каријера почела је још док је имао 22 године и када је отпевао велики хит "Волео сам девојку из града" 1972. године. Мирослав Илић дуги низ година… »