Дијамант

Најпознатији музеј на свету Лувр нашао се на мети лопова. Усред бела дана. Не, није филм... Савршено осмишљена операција трајала је свега седам минута, довољно да из Лувра нестане накит непроцењиве вредности. Срећом, један од… »

Жена стара 88 година постала је жртва крађе у четврти Парк ривијер у Бордоу када јој је са врата отргнута огрлица украшена драгим камењем, вредна 15.000 евра, саопштила је полиција. Напад се догодио јуче поподне, када је жена… »

Комесар НБА лиге, Адам Силвер, уручио је шампионско прстење председнику клуба Клеју Бенету, председнику управе Сему Престију, члановима стручног штаба и играчима Оклахоме, међу којима је био и млади српски плејмејкер Никола… »

Било изложено шест комплета, а укупна вредност свих драгих камења прелази милијарду рубаља (више од 10 милиона евра). Да ли само измамљују уздахе западне клијентеле, „гладне” руских дијаманата, који су последњи дошли на листу… »

Ово су инвестициони дијаманти које је руска компанија "Алроса" представила у Новосибирску. Укупно је било изложено шест комплета, а укупна вредност свих драгих камења прелази милијарду рубаља (више од 10 милиона евра)… »

На Бановом брду трљају руке! Слободан Тедић би могао да постане права златна кока Чукаричког, с обзиром на интересовање које је изазвао својим партијама од почетка сезоне. Нападач “брђана” постигао је шест голова и уписао две… »

У недељу, 19. октобра, свет је остао у шоку када су лопови упали у музеј Лувр у Паризу и украли осам историјских драгуља из славне колекције француских крунских драгуља у Галереји Аполо. Према извештају Ле Парисиен, међу… »

АЛО – “За шест месеци брза пруга Београд-Будимпешта”, пише лист. “Изгорело постројење рафинерије у Мађарској”. Лист пише и о пљачки француског музеја “Лувр”. БЛИЦ – “Основци навучени на платформу за игрице која носи озбиљан… »

Кошаркаши Оклахоме шампионски су започели одбрану наслова најбољег тима најјаче кошаркашке лиге на свету, али требало им је много времена и зноја да сломе отпор Хјустона, на утакмици пред својом публиком - 125:124. Чак два… »