Добро Поље

Лејла Залихић из Бутуровић Поља, села у Босни и Херцеговини захваћеног великим поплавама, пливала је три километра како би спасила своју 13-годишњу ћерку. Како преносе босански медији, скочила је са трећег спрата њихове… »

Лејла Залихић је мајка херој која је скочила са трећег спрата своје куће, пливала три километра бујицом и спасила 13-годишњу ћерку током катастрофалних поплава која су захватила Бутуровић Поље. Како пишу Коњичани, Лејла, њена… »

ЛЕЈЛА Залихић је мајка херој која је скочила са трећег спрата своје куће, пливала три километра бујицом и спасила 13-годишњу ћерку током катастрофалних поплава која су захватила Бутуровић Поље. Фото: Фејсбук Како пишу… »

Лејла Залихић је мајка херој која је скочила са трећег спрата своје куће, пливала три километра бујицом и спасила 13-годишњу ћерку током катастрофалних поплава која су захватила Бутуровић Поље. Како пишу Коњичани, Лејла, њена… »

Дневни хороскоп за 4. октобар 2024. године, ево шта вам звезде кажу када су у питању љубав, посао и здравље! ОВАН Дневни хороскоп за 4. октобар 2024. године вас саветује да се не плашите да изразите своје мишљење. То је… »

Прочитајте дневни хороскоп за 4. октобар 2024. године! Дневни хороскоп за 4. октобар 2024. године, ево шта вам звезде кажу када су у питању љубав, посао и здравље! Дневни хороскоп за 4. октобар 2024. године вас саветује да се… »

Украјина се суочава са најмрачнијим временима од почетка сукоба. Губи на бојном пољу на истоку земље, а руске трупе неуморно иду напред, додуше уз велике губитке у људству и техници, пише „Фајненшел тајмс“. Украјинци очајнички… »

Сада су чак и војници на првим линијама фронта почели да говоре о преговорима са Русијом за окончање борби. Украјина се суочава са најмрачнијим временима од почетка сукоба. Губи на бојном пољу на истоку земље, а руске трупе… »

Пештерска висораван – Ђерекаре: Горе, на пространству, дедо Ибрахим Хусовић из Ђерекара, са најдужим животним искуством у тутинској општини, прави круг око једног века. Није шала 100 година. Дедо, како живите? – Пристојно живимо… »