Дража Петровић

“Јеси ли видео ово?”, култна колумна Великих прича у којој се дописују писац Анте Томић и главни и одговорни уредник Данаса Драгољуб Дража Петровић анализирина је, колико се то могло, неким логичним следом, имајући у виду да су… »

У оквиру Миксер фестивала, а поводом годину дана од старта нашег регионалног портала, одржана четири "велика панела" са укупно шесторо аутора Великих прича. Шта су испричалли Румена Бужаровска, Анте Томић, Дража Петровић, Жељко… »

„Сваки човек на свету ће да нађе 50 људи који ће читати нешто што он напише“. Преписка коју су са почетком Великих прича започели Анте Томић и Дража Петровић, много је читанија од тога. Њих двојица су, први пут уживо, у оквиру… »

Чудновати су понекад обрати судбине, мој Драгољубе. Највеће наде и узданице падају на дно, а губитници и шепртље играју у Лиги првака, али нигдје живот није тако хировит као у овим балканским крајевима. Анте Томић и Драгољуб… »

Ако резолуција у Сребреници не буде усвојена, значи да је Бог помогао, каже Дража Петровић, осврћи се на већину насловних страна српских медија које говоре о испраћају председника Александра Вучића у Њујорк и претходној… »

Ако резолуција у Сребреници не буде усвојена, значи да је Бог помогао, каже Дража Петровић, осврћи се на већину насловних страна српских медија које говоре о испраћају председника Александра Вучића у Њујорк и претходној… »

Баби Ласагна и мистербинарне особе. Анте Томић и Драгољуб Дража Петровић се на сајту Велике приче дописују у колумни “Јеси ли видео ово?” Гоод евенинг, Еуропе, гоод морнинг, мој Томићу, Желео бих да захвалим теби, као у овој… »

У архиви нашег дневног листа могуће је присетити се бројних дешавања и актера из наше ближе прошлости. Тако смо листајући викенд издање за 8. и 9. мај 2004. године пронашли једну занимљиву колумну. Наиме, то је била колумна… »

Финале такмичења Евровизија уживо су пратили и коментарисали Драгољуб Петровић, главни и одговорни уредник Данаса, Бранислава Антовић Алексић, новинарка и блогерка и новинар Данаса Војин Радовановић. Бранислава Антовић: Макар… »