Дуско Радовиц

Почео је да пише као дете, песме. У његовом случају то је вероватно био својеврсни призив, потреба. Пре четрдесет година, 16. августа 1984. напустио нас је Душко Радовић, незаборавни српски афористичар, поета, новинар, уредник… »

Душко Радовић је рођен новембра 1922. у Нишу. Отац, железничар, машиновођа, родом је био из Вранића код Чачка, мајка Софија, рођена Стефановић, била је из Ниша. Како се отац кретао за службом породица се селила. Отуда се Душко… »

Пре четрдесет година, 16. августа 1984. напустио нас је Душко Радовић, незаборавни српски афористичар, поета, новинар, уредник. Рођен је новембра 1922. у Нишу. Отац, железничар, машиновођа, родом је био из Вранића код Чачка… »

КО жели да је стално у праву мора често мењати мишљење. Молимо паметне и поштене да чувају здравље и не губе наду. За сваки случај. Ако нам нико други не помогне. фото:Бранко Белић Овако је говорио песник, писац, новинар… »

Данас и млађе генерације умеју да уз помен престонице додају још две речи које заједно чине назив Радовићеве емисије. Пре 40 година, 1984. преминуо је Душан Душко Радовић, српски песник, писац, новинар, афористичар и ТВ уредник… »

Драган и Милица су имена која у српском родослову имају статус вечности. „Бирајте имена за своју децу тако као да ће се једног дана по њима звати нека улица”, саветовао је мудри Душко Радовић. А ако је судити према подацима… »

Већ дуже време родитељи не мењају избор омиљених имена за децу. "Бирајте имена за своју децу тако као да ће се једног дана по њима звати нека улица", саветовао је мудри Душко Радовић. А ако је судити према подацима… »

Кецојевићу је било јако битно да млади људи који пролазе или знају за неког ко пролази кроз то "схвате да је стид, љутња, бес, збуњеност, и мржња нормална емоција и стање" Гост нове епизоде видео серијала Тањуг Рефлектор… »

Дамјан Кецојевић режирао је представу "Сјај звезда на плафону" на сцени позоришта "Душко Радовић", која је заснована на истоименом роману Јухане Тидел и недавно премијерно одиграна на Белефу. Ова потресна прича прати девојчицу… »