Фламингоси

Када помислимо на фламингосе, прво што нам пада на памет јесте њихова упечатљива ружичаста боја и грациозно држање на једној нози. Међутим, ова егзотична птица крије много више него што се на први поглед чини – и то не само у… »

Огњен Амиџић о Маринку Маџгаљу говори свакодневно, једноставно, ни после девет година колико има да је преминуо прослављени глумац његов пријатељ се не мири са губитком. Познато је колико су били блиски, колико су се… »

Огњен Амиџић о Маринку Маџгаљу говори свакодневно, једноставно, ни после девет година колико има да је преминуо прослављени глумац његов пријатељ се не мири са губитком. Познато је колико су били блиски, колико су се… »

Водитељ Огњен Амиџић испричао је једно своје необично искуство док је наступао са групом "Фламингоси". Наиме, у оквиру игрице "Лаж или истина" Огњен је открио да је завршио у затвору након снимања спота, а његова гошћа Лепа… »

Бојана Лазић открила којим се пословима све бавила, али и ко је заслужан за њен прелазак на Пинк телевизију, али и упознавање с бившим мужем. Бојана Лазић, водитељка емисије ''Премијера Викенд Специјал'' , причала о доласку на… »

Александра Младеновић објавила је снимак у кућном издању на ком без трунке шминке, без брусхалтера и са пешкиром на глави пева један од највећих хитова групе "Фламингоси". Александра је једна од ретких певачица која себе више… »

Певачица Александра Младеновић изненадила је своје пратиоце на друштвеним мрежама објавивши видео снимак у кућном издању. На клипу, певачица је без шминке, у опуштеном издању, са пешкиром на глави и без брусхалтера, певала… »

Водитељ Огњен Амиџић и покојни глумац Маринко Маџгаљ били су велики пријатељи, а зејдно су оформили и музичку групу "Фламингоси", која је била веома популарна, а њихове песме одолевају времену и трендовима, те се слушају и… »

Бежећи од свакодневних вести, од сталних несрећа, једних те истих геополитичких аналитичара који „млате празну сламу” по свим нашим телевизијама, од опште хистерије и свађе одлучујем да не бацим телевизор кроз прозор и да га ипак… »