Горстак

Екипа првог српског постапокалиптичног филма "Воља синовљева", редитеља Немање Ћеранића, доноси епску авантуру инспирисану српком традицијом која је смештена у далеку будућност, после нуклеарне катастрофе. У свету без реда и… »

Када су га у петак, 8. новембра, на Митровдан и његов рођендан, у Дому за старе у Ламинцима посетили кћерка Душанка Ристић, нећак Љубо Вељовић и земљак, доктор Славко Дуњић, Ђорђо Остовић, који је навршио 105 година, увелико… »

„Нешто се страшно догађа“, сведочио је горштак, домаћин, човек, сељак господских манира подно рањених српских планина. Није важна локација, јер таквих прича је свуда, само крените и загледајте по оном што је преостало здраво у… »

На 1.500 метара надморске висине ретко ко у Србији је остао да живи, ипак планинац Блажо Словић (58) из села Копривне код Пријепоља не жели да напусти своју родну кућу и дом, иако је након мајчине смрти остао да живи сам. Рођени… »

Препоручујемо. Лепо каже она народна "жив се човек на све навикне". Само, нисмо баш сигурни колико нас би смело на "црту" храбром Пријепољцу Блажу Словићу, јер оно на шта се он живећи високо "у брдима" наавикао потенцијално може… »

Пријепоље/Бродарево– Горштак Блажо Словић (1966) један је троје сталних мештана Копривне, села на 1500 метара надморске висине. Његов, до скора трошни дом, који је захваљујући хуманим људима и општини Пријепоље јесенас… »

У јулу ове године старина Душимир Вуксановић, једини житељ забите Пачевине на падинама Голије, напунио је 90 година. Скоро половину свог живота овај усамљени и сиромашни горштак, иначе дугогодишњи штићеник нашег Хуманитарног… »

Препоручујемо. Вид Луковић из прелепог, али напуштеног села Плешин на Голији поклања земљу онима који су спремни да живе у складу с природом и пронађу срећу далеко од градске вреве. Вид Луковић (54), горштак са Голије, одлучио… »

Горштак Вид Луковић (54) има жену, седморо деце и шесторо унучади. Живи у прелепом, али опустелом селу Плешин на Голији. С породицом чува овце, козе, говеда, магарце, коње... Вредно раде око куће и имања, али је у селу мало… »