Григорије

Нова књига владике Григорија "Странац у шуми" од четвртка 5. септембра биће доступна и на ћирилици и на латиници у свим књижарама Делфи и Лагуниним клубовима читалаца, на сајтовима лагуна.рс и делфи.рс, као и на киосцима широм… »

Свечано отварање 57. Зајечарске Гитаријаде биће уприличено 29.08.2024. године у 19 часова на Царској палати „Феликс Ромулијана“. Отварању Гитаријаде присуствоваће државни секретар у Министарству културе Лав Григорије Пајкић… »

Владика Григорије је решио дилему Срба и дао одговор на питање да ли сме да се ради на црвено слово. Баке и маме су нам увек говориле да када је црвено слово не би требало да се пали машина, пере коса и да ли уопште на тај дан… »

Свашта се о њему може мислити, али нико не спори да је један од ретких владика који не ћути. Владика Григорије Дурић, епископ диселдорфски и немачки, своје монашке корене засадио је на подручју манастир Острог – манастир Тврдош… »

Подели : После књиге прича „Преко прага“ и романа „Небеска дворишта“, владика Григорије ускоро ће представити нову књигу – „Странац у шуми“, сапоштено је из издавачке куће Лагуна. Писан као лична исповест, овај драгоцени увид у… »

: Након прича "Преко прага" и романа "Небеска дворишта", владика Григорије ускоро представља нову књигу – "Странац у шуми". Писан као лична исповест, овај драгоцени увид у своје сопствено искуство владика Григорије уобличио је… »

После књиге прича „Преко прага“ и романа „Небеска дворишта“, владика Григорије ускоро ће представити нову књигу – „Странац у шуми“, сапоштено је из издавачке куће Лагуна. Писан као лична исповест, овај драгоцени увид у своје… »

Како бисмо вам помогли да боље пребродите постолимпијски „блуз“, спремили смо овај сјајан број Недељника. Има ту и спорта, наравно, оног класичног, али и омиљеног српске дисциплине после ватерпола и кошарке – шетње по… »

Само ко прочита цео рукопис нове књиге владике Григорија могао би у потпуности да разуме зашто је ова књига писана у рундама, а не у поглављима. Владика Григорије Дурић, епископ диселдорфски и немачки, своје монашке корене… »