Gusle

„Imali smo gusle koje su rezbarene, pa tako na tom instrumentu možete da vidite orlove, zmije i druge životinje, odnosno taj instrument simbolizuje vezu između prošlosti i sadašnjosti. Ja sam upravo to pokušao. Međutim, veoma malo graditelja ima… »

– Šta može da se očekuje od nas? Gusle u sempleru i distorzija na violini! Ceo događaj je jedan multikulturalni diverzitet, a to je Lenahrt Tapes u svojoj suštini. Biće to jedinstven ples na muziku na različitim jezicima i jako se radujemo što… »

Tradicija Pirotski ćilim, brend Srbije, kandiduje se za Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalne baštine čovečanstva. To je jedini ćilim s dva lica, bez krajeva vunice koja visi na naličju. Smatra se da su čuvarne i štedljive Piroćanke… »

U organizaciji Akademskog društva za negovanje muzike „Gusle“u Kikindi se održava petodnevni Dečji etno – kamp, na kom ove godine učestvuje više od 120 mališana iz cele zemlje. Učesnici kampa imaju priliku da se, kroz četiri radionice… »

KIKINDA - Akademsko društvo za negovanje muzike "Gusle“ iz Kikinde organizovalo je drugi Dečiji etno kamp, na kojem učestvuje oko 120 dece iz Kikinde i okoline. Kamp je koncipiran kroz četiri radionice, uz koje se učesnici upoznaju sa tradicijom i… »

Ljubivoje Ršumović je pre 65 godina počeo da piše pesme za decu. Uz njih su odrastale generacije sadašnjih baka, a sada i njihovi unučići. U razgovoru za RTS Ršum se priseća svojih prvih susreta sa knjigom - "Knjiga je bila svuda oko nas, živeli… »

TAMO gde su se njihovi preci svakog proleća izdizali iz drobnjačkih sela Pošćenja, Previša, Pridvorice, Petnjice i Dobrih Sela na katune smeštene podno Durmitora i Sinjajevine, gde su sa stokom na bogatim pašnjacima provodili leta, a u kasnu jesen… »

Literatura o njima je veoma oskudna, iako su svojim delom zaslužili mnogo više pažnje i prostora od onoga što im je dato u narodnom predanju. Miodrag S. Lalević (1902–1982), rodom iz Seoca kod Andrijevice, dugogodišnji profesor gimnazija u… »

Detektiv Braca Zdravković progovorio je o tragično nastradaloj pevačici Kseniji Pajčin. - Roditelji, zapravo otac Ksenije Pajčin se doselio iz Bosne, okolina Kupresa, sela koje je opevano guslama. Još dešavanja iz perioda Osmanlija. Ta porodica je… »

U okviru tradicionalnog Ilindanskog crkveno-narodnog sabora “Grom Fest” je, nakon bogosluženja ispred hrama Vaznesenja gospodnjeg na Sentandrejskom bulevaru, upriličen prigodan kulturno-umetnički program. Veliki broj okupljenih građana uživao je… »