Ilija Kostic

Radio-televizija Srbije (RTS) ogradila se i osudila komentare člana Upravnog odbora RTS Predraga Azdejkovića o slučaju 74-godišnjeg Ilije Kostića iz Novog Sada, koji tvrdi da je u policiji zadobio teške telesne povrede. RTS je na sajtu naveo da će od… »

Radio-televizija Srbije (RTS) ogradila se danas i osudila komentare člana Upravnog odbora RTS Predraga Azdejkovića o slučaju 74-godišnjeg Ilije Kostića iz Novog Sada, koji tvrdi da je u policiji zadobio teške telesne povrede. RTS je na sajtu naveo da će… »

: Ilija Kostić (74), kome je amputiran testis nakon prebijanja u policijskoj stanici u Novom Sadu, u koju je priveden nakon protesta u četvrtak, pušten je juče iz KC Vojvodine. U kakvom je stanju Kostić za TV Nova objasnio je njegov pravni zastupnik… »

Sedamdesetčetvorogodišnji Ilija Kostić, kojem je amputiran testis posle prebijanja u policijskoj stanici u Novom Sadu, a u koju je priveden nakon protesta u četvrtak, pušten je danas iz Kliničkog centra Vojvodine. O toku unutrašnje kontrole koju je… »

: Aktivista Ilija Kostić (74) tvrdi da je, nakon hapšenja zbog prskanja policajca biber-sprejom, brutalno tučen u policijskoj stanici u Ulici Kraljevića Marka. Dok ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić kaže da je Kostić tri puta pregledan i da lekari… »

Osnovno javno tužilaštvo naložilo je postupanje Sektoru unutrašnje kontrole u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije, kako bi se utvrdilo na koji način je Ilija Kostić zadobio povrede, nakon što je uhapšen na protestu ispred zgrade Tužilaštva u Novom… »

: Dobro je prošao Ilija Kostić, sedamdesetčetvorogodišnji penzioner, koji je zbog napada na službeno lice na protestu zbog stradanja 15 nedužnih osoba nakon pada rekonstruisane nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu ostao bez jednog testisa. Nakon… »

Sedamdesetčetvorogodišnji aktivista Ilija Kostić iz Novog Sada, koji je uhapšen zbog napada biber-sprejom na policajca tokom protesta ispred tužilaštva u tom gradu, a potom završio u bolnici pošto je, kako je izjavio, zadobio teške telesne povrede, danas… »