Кенгур

Марија Шерифовић нападнута, 3.000 коментара испод снимка Док Марија Шерифовић ужива у сваком тренутку у друштву свог сина Мариа, коментатори на друштвеним мрежама не престају да јој деле савете како треба са тек рођеном бебом… »

Марија Шерифовић заплесала са сином и све разнежила Снимак који је Марија Шерифовић данас објавила истопиће вам срца док изговорите “И Вант То Кнов Вхат Лове Ис”. Управо је уз највећи хит групе “Фореигнер” популарна певачица… »

Певачица снимком одушевила све. Певачица Марија Шерифовић објавила је снимак на свом Инстаграм профили на којем је са сином Мариом. Она често показује кадрове из собе свог наследника, а сада је разнежила све своје пратиоце… »

Ана Митић, ученица другог разреда Одељења за ученике са посебним способностима за рачунарство и информатику Гимназије “Бора Станковић” сваке године осваја државна такмичења из математике и информатике. Знање јој не недостаје… »

Лик голмана Кенгура ког глуми Никола Ђуричко у култном филму "Кад порастем бићу Кенгур" постао је прва асоцијација остварене фудбалске бајке играча из Србије и региона. Оно кад пређеш са полуаматерског нивоа у саму елиту. То се… »

Куповање поклона за Божић није увек тако једноставно. Многи желе даровати своје ближње нечим оригиналним, но тим идејама најчешће стане на пут финансијска ситуација. Али када се ради о славним особама, паре нису никакав… »

Фотографија Џејсона Мура, снимљена на пољани недалеко од Перта, на којој кенгур свира замишљену гитару проглашена је за најсмешнију фотографију на додели награда Цомеди Вилдлифе Пхотограпхи Авардс 2023. Жири сматра да је… »

Глумица Ана Марковић заувек ће остати урезана љубитељима домаће кинематографије, улогама у филмовима „Кад порастем бићу кенгур“ и „Жена са сломљеним носем“, у којима је сви памтимо по легендарним сценама са Небојшом Глоговцем… »

Глумица Ана Марковић стекла је много симпатија тумачећи улогу конобарице Љубице у филму „Кад порастем бићу кенгур“. Наиме, Љубица је у филму раскинула везу са Кенгуром пред којим је перспективна фудбалска каријера, а упловила… »